Pet bolesti od kojih najčešće umiru Srbi: Povišen krvni pritisak je "tihi ubica"!

Hronične nezarazne bolesti: bolesti srca i krvnih sudova, maligni tumori, šećerna bolest, opstruktivna bolest pluća već decenijama dominiraju u našoj nacionalnoj patologiji, navedeno je u najnovijem Zdravstveno- statističkom godišnjaku Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".

Od bolesti srca i krvnih sudova tokom prošle godibe u Srbiji je umrlo je 51.624 osobe (23.695 muškaraca i 27.929 žena). Bolesti srca i krvnih sudova sa učešćem od 47,3 odsto  u svim uzrocima smrti vodeći su uzrok umiranja u Srbiji. Ishemijske bolesti srca i cerebrovaskularne bolesti zajedno su vodeći uzroci smrtnosti u ovoj grupi oboljenja.

Povišen krvni pritisak je "tihi ubica"

Podaci Instituta Batut nisu iznenadili lekare. Prof. Dragan Simić, predsednik Udruženja kardiologa Srbije kaže da je situacija odavno postala ozbiljna i da je za jednu malu zemlju kao što je Srbija ogroman gubitak da od kardiovaskularnih bolesti umre 51.624 osobe.

- Puno ljudi umire. Nekoliko faktora je dovelo do toga- neregulisan krvni pritisak, gojaznost, slaba fizička aktivnost, pušenje - objašnjava prof. Simić.

Dodaje da je povišen krvni pritisak "tihi ubica", ne daje nikakve simptome i ljudi ga ne shvataju ozbiljno.

- On pravi ozbiljna oštećenja na krvnim sudovima, bubrezima, srcu, srčanom mišiću, mozgu. Imamo puno pacijenata u Srbiji sa povišenim krvnim pritiskom, a ne uzimaju terapiju redovno i ne mere pritisak redovno. Statistika kaže da tek svaki peti pacijent koji ima hipertenziju uzima redovno terapiju i kontroliše pritisak - naveo je prof. Simić.

Dodaje da mu se često dešava da u ordinaciju primi pacijenta koji ima 45-50 godina, neregulisan krvni pritisak, da je pri tom gojazan, ne kreće se, puši.

- Kada takvim pacijentima uradimo skrining vidimo da su u velikom riziku da u periodu od pet do deset godina imaju veliki kardiovaskularni događaj kao što je infarkt srca ili moždani udar - naveo je Simić i naglašava da je ključ u prevenciji i da se zdravlje mora čuvati dok se ne naruši, posle je za to kasno.

Informer

Od 2013. do 2022. godine stope umiranja od bolesti uzrokovanih povišenim krvnim pritiskom porasle su za 143,4 odsto, i od ishemijskih bolesti srca za 3,3 odsto.

Kao najteži oblik ishemijskih bolesti srca, akutni koronarni sindrom (AKS) vodeći je zdravstveni problem u razvijenim zemljama sveta, a poslednjih nekoliko decenija i u zemljama u razvoju. Akutni koronarni sindrom uključuje akutni infarkt miokarda i nestabilnu anginu pektoris. AKS u Srbiji činio je 48,3 odsto svih smrtnih ishoda od ishemijskih bolesti srca u 2022. godini.

40.000 ljudi oboli od raka

Na osnovu podataka Registra za rak, u Srbiji je 2020. godini obolelo 41.419 osoba od malignih tumora (22.110 muškaraca i 19.309 žena), a 20.767 osoba (11.611 osoba muškog pola i 9.156 osobe ženskog pola) umrle su od raka.

Muškarci najviše obolevaju i umiru od raka bronha i pluća, raka debelog creva i rektuma i raka prostate. Kod žena maligni tumor je najčešće bio lokalizovan na dojci, bronhu i plućima i debelom crevu i rektumu.

Informer

Najveća stopa obolevanja od raka kod muškaraca registrovana je u Severnobanatskom okrugu, Severnobačkom okrugu, a kod žena u Zapadnobačkom, Kolubarskom
okrugu.

Najviše stope umiranja kod muškaraca registrovane su u Severnobanatskom okrugu i Srednjobanatskom okrugu (196,2 na 100.000), a kod žena u Severnobanatskom (131,1 na 100.000) i u Srednjobanatskom okrugu (129,1 na 100.000).