Ko krade u radnji, njegova slika osvane sutradan pored kase! Trgovci imaju novi mehanizam za borbu protiv lopov: Evo šta kaže zakon?!

Godinama, u pojedinim trgovinskim lancima i marketima dešava se da pored kase osvanu fotografije kradljivaca njihove robe. Ova pojava nije česta, ali se dešavala i ranije, mada se to, zakonski kosi sa propisima o zaštiti podataka o ličnosti.

Trgovci, koji neretko moraju od svojih plata da nadoknade vrednost artikala koji nedostaju, pravdaju se činjenicom da, isto kao što nije po zakonu da se objavljuju slike lopova, nije ni da se krade i ukazuju da se ova pojava ne može iskoreniti, jer izgrednici, baš zbog propisa, najčešće prolaze nekažnjeno.

Prema podacima, prijavljuje se između 100 i 200 slučajeva krađa iz trgovinskih objekata, što je više od četiri dnevno i to samo na teritoriji Beograda. Ovom statistikom, međutim, nisu obuhvaćeni svi koji odlaze iz radnje bez plaćanja računa.

Prodavci tvrde da su nemoćni, jer policija procesuira samo kradljivce koji uzmu proizvode veće vrednosti od 5.000 dinara, dok sitni lopovi praktično prolaze bez kazne. Njih mogu da gone po privatnoj tužbi, a to im se, opet, zbog malog iznosa i skupih sudskih procesa ne isplati.

Informer

Da srazmere krađe po prodavnicama postaju sve veće može se naslutiti i po tome što sve više proizvoda na sebi ima zujalice ili na policama stoji samo prazna ambalaža dok se skupo piće, kreme ili parfemi dobijaju tek na kasi. Trgovci imaju različite mehanizme za borbu protiv lopova, a neki pribegavaju i javnoj osudi - tako što objavljuju fotografije onih koji pustoše rafove.

Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, svako peto krivično delo krađe iz trgovinskih objekata u septembru izvršeno je u centru prestonice, na Starom gradu, gde je prijavljeno 25 krađa iz trgovinskih radnji i butika. Na drugom mestu je Čukarica sa 20 uhvaćenih lopova. Oni navode da se najčešće kradu garderoba, kozmetika, cigarete, prehrambeni proizvodi i alkoholna pića, a da su izvršioci ovih krivičnih dela muškarci i žene različite starosne dobi, a u pojedinim slučajevima se kao izvršioci pojavljuju i maloletnici, pa čak i deca.

"Objavljivanje slika nedozvoljena"

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović kaže da je objavljivanje fotografija ljudi koje su kamere snimile u trgovinskom objektu nedozvoljena obrada podataka i da za nju ne postoji zakonski osnov.

On kaže da razume i bojazan trgovaca i njihov pokušaj da se zaštite od krađa, ali ukazuje da za to postoje drugi načini.

- Mogli su da obaveste MUP i da policija, koja ima pravo na to, izvrši uvid u snimke i da dalje vodi proceduru, da traži ta lica, eventualno Tužilaštvo, a sve zavisi od vrednosti ukradenih stvari. To je nedozvoljena obrada podataka i za nju ne postoji zakonski osnov, bez obzira što možda postoji ekonomski interes - kaže poverenik.

On napominje i da se ne dešava prvi put da trgovci objave fotografije sa video-nadzora i da je i ranije bilo sličnih prijava.

- Imali smo slučaj 2019. godine u avgustu, kada su u jednoj trgovini skidali slike lica koja su uhvaćena na delu sa video-nadzora i kačili su na izlog prodavnice. Mi smo tim povodom sproveli inspekcijski nadzor i naložili im mere da to više tako ne rade. Izrekli smo im opomenu i predali smo zahtev za pokretanje prekršajnog postupka Prekršajnom sudu u Beogradu. Prvostepeni sud ih je proglasio odgovornim tada, ali ne znam da li je to ostalo konačno - rekao je Marinović.

Informer

Poverenik objašnjava da u pojedinim slučajevima postoji takozvani legitimni interes, jer zakon kaže da on može biti jedna od osnova obrade podatka, ali kada je u pitanju legitimni interes tih pravnih lica, u tom slučaju, bitno je da je taj legitimni interes jači od prava građana, od ljudskih prava koja se štite, što ovde nije slučaj.

- U ovoj konkretnoj situaciji, interes trgovca se može ostvariti na drugi način, a ne ovako. Jer, zamislite da je neko ukrao krem bananicu ili dve jabuke, snimila ga je kamera, stavljena je njegova slika, a on je možda to i platio. Treba da bude stigmatizovan u svom komšiluku, gde svakodnevno prolazi, da kažu ovaj je lopov, a sve to bez vođenja sudskog postupka - kaže poverenik.

On ističe da ti podaci moraju da budu zaštićeni i da postupanje odgovornih u ovoj radnji nije bilo u skladu sa zakonom. U ovom konkretnom slučaju, međutim, u kancelariju poverenika nije stiga prijava.

- Ukoliko se nama obrati neko od tih osoba koje se nalaze na fotografijama ili mi dođemo preko medija do takvih saznanja, kao što je to sada slučaj, mi ćemo odreagovati. Možemo da sprovedemo vanredni inspekcijski nadzor i da utvrdimo činjenično stanje - objasnio je Marinović.

Informer

Kakve su kazne?

U MUP za Euronews Srbija kažu da Krivični zakonik predviđa novčanu kaznu ili kaznu zatvora do tri godine za izvršioce krivičnog dela krađa ukoliko je vrednost ukradene robe veća od 5.000 dinara, i napominju da, ukoliko je vrednost veća od 450.000 dinara, se izvršiocu može izreći kazna zatvora od jedne do osam godina za krivično delo teška krađa.

Oni navode da, u slučaju izvršenja krivičnih dela krađa i teška krađa policija postupa po službenoj dužnosti prilikom prikupljanja podataka i podnošenja krivičnih prijava, dok se u slučaju izvršenja krivičnog dela sitna krađa, utaja i prevara, kada je vrednost ukradenih stvari manja od 5.000 dinara, krivični postupak pokreće po privatnoj tužbi oštećenog.

"U slučajevima izvršenja krivičnog dela sitna krađa, utaja i prevara, policija je dužna da, po zahtevu oštećenog, dostavi podatke o izvršiocima i dokaze kojima raspolaže, kako bi mogao da podnese krivičnu prijavu", kažu u MUP. Trgovci usavršavaju tehniku zaštite, lopovi metode krađe.