20.12.2023.

06:51

Foto: Marko Đoković, printscreen

Društvo

"U bolnici sam video suzu na njenom licu i pomislio sam da me čuje!" Emotivna ispovest oca i sestre ubijene devojčice u Ribnikaru!

- Kada sam se ispovedao u crkvi kod oca Stefana, rekao sam mu da ne mrzim tog dečaka, iako mislim da bi trebalo. Vera nam je dosta pomogla da nađemo snagu i nastavimo dalje.

Ovako svoju ispovest na Informer televiziji počinje Anđelko Aćimović, otac Angeline, devojčice koja je 3. maja ove godine izgubila život u tragediji koja se dogodila u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" kada je Kosta K. usmrtio devetoro svojih drugova i čuvara.

Život nakon gubitka

Kobni dan, 3. maj, počeo je kao i svaki drugi, priseća se Anđelko i napominje da ga posle svega još grize savest jer smtarao da je trebao više pažnje i ljubavi da posveti svom nastradalom detetu.

- Moja ćerka je bila vedro dete... Kad god bi se negde išla pozdravljala bi se sa nama rečenicom "volim te". To je uradila i tog dana - priča Anđelko i dodaje:

- Angelina nije spominjala K.K. kod kuće niti se družila sa njim, jer je imala svoj krug prijatelja i zato nam još nije jasno zašto je naudio njoj o tolikom broju devojčica. On je bio novi učenik u njihovom razredu, nisu ni stigli da ga upoznaju.

Informer

 

Ne koristite tragediju u političke svrhe

Anđelko je javno zamolio da stradanje dece u "Ribnikaru" ne bude korišćeno u političke svrhe, jer postoji mnogo toga što se može preduzeti da se ovakva tragedija nikada ne ponovi i da nema mesta političkim primesima.
- Svi treba da razmisle o čemu pišu i kako pišu, jer roditelje ubijene dece sve te priče i dalje bole, jer rane su i dalje sveže i krvare. Ogradili smo se čvrstim stavom od ljudi koji su nas vređali i želimo kao porodica da se u svakom momentu ogradimo od politizacije ove tragedije, jer nakon ovog strašnog događaja treba činiti dobro i širiti pozitivne emocije. I dan danas odlazimo redovno do "Ribnikara" i uređujemo cveće koje ljudi tamo ostavljaju - rekao je Anđelko.
Kaže da su ga posebno dirnula pisma koja su Angelinine drugarice ostavljale na njenom grobu.
- Tek tada smo shvatili do koje mere su je volele.

Kroz suze se seća svih 12 dana, koliko je Angelina provela u bolnici nakon što je upucana... Kaže, na uvo joj je pričao priče za decu u nadi da će ga ćerka čuti.

- Nismo gubili nadu, iako smo znali kakav će biti kraj i želim da se zahvalim osoblju Dečije univerzitetske klinike u Tiršovoj koje je učinilo sve kako bi joj olakšali i ulepšali poslednje trenutke života na aparatima. Bili smo uz nju svaki dan i stalno sam joj pričao priče kojima sam je uspavljivao kad je bila mala. U jednom momentu sam video suzu na Angelininom licu i pomislio sam da me možda čuje - priča oačajni otac i dodaje da će biti teško sačekati Novu godinu i provesti praznike bez nje.

Informer

 

Praznici bez Angeline

Angelinina starija sestra, Marija Aćimović nadovezuje se na oca pričajući kako su tih 12 dana od tragedije bili izolovani od sveta i proveli ih u nadi. 

- Sedeli smo sa njom do poslednjeg momenta i pričali joj, nadajući da će nas čuti. Živeli smo za momenat da se probudimo i odemo kod nje - priča Marija i drhtavim glasom nastavlja:

- Ljubav koju osećam prema sestri nije ostavila prostora za prezir ili mržnju. U zidove te škole utkano je toliko dečije radosti i prijateljstava koja su tamo nastala i to je ono što treba da čuvamo.

Oživećemo Angelinine kreacije

Devojčica Angelina je u slobodno vreme pohađala školu mode i pokazala veliki talenat u kreiranju haljina, pa je njena porodica odlučila da pokrene inicijativu da se ožive neke od tih kreacija.
- Angelina je u jednom svom pismenom zadatku napisla da moramo čuvati i negovati kulturu sećanja i mi upravo to želimo da uradimo. Izrazili smo želju da neko oživi te njene crteže i na naše iznenadenje javilo se 40 modnih kreatora koji su želeli da bez lične samopromocije realizuju tu našu zamisao - kaže Anđelko Aćimović i dodaje da će uskoro javnosti biti predstavljeno više ovakvih pokušaja očuvanja sećanja na ubijenu decu.

Informer

 

Kaže da ono što ih spaja sa drugim porodicama stradale dece je tuga. Ona ih vezuje više od bilo koje reči.

- Družimo se sa porodicama druge nastradale dece. Sa njima je tišina prijatna jer se mi i bez reči razumemo, delimo istu bol. Drago mi je što su i ostali ljudi pokazali ogromnu empatiju, jer nakon ovakve tragedije bitno je da svi pokažemo ljudskost. 

I njoj će teško pasti praznici bez sestre. 

- Angelina je veoma volela novogodišnje ukrase i lampice i biće teško obeležiti ovu Novu godinu bez nje, ali ćemo učiniti sve kao da je ona još tu - rekla je Marija.