"Neće da uzmu terapiju, kažu ne valja, da ne bi bili bolesni cele godine!" Lekari u hitnoj službi šokirani izgovorima: Evo koje grupe pacijenata su najrizičnije!

Naime, kako svedoče izveštaji službi Hitne pomoći, najviše intervencija su imali kod pre svega starijih osoba sa kardiovaskularnim problemima, a potom su pomoć više tražili i astmatičari, psihijatrijski i pacijenti sa malignitetima.

Više hrane i alkohola, a manje redovne terapije, jer se navodno „ne valja za praznike“, osnovni su razlozi zašto su hitnu medicinsku pomoć tražili kardiovaskularni bolesnici, objašnjava za „Blic“ specijalista interne medicine dr Dušan Ružičić.

- Obilna, slana i masna hrana jednostavno ne pogoduje kardiovaskularnim bolesnicima, pre svega zbog skoka krvnog pritiska, a sam skok pritiska dalje vodi ka nekim neželjenim kardiovaskularnim i cerebralnovaskularnim događajima s obzirom na iste faktore rizika - kaže dr Ružičić.

Isti uzroci, odnosno, preskakanje insulina ili obilni obroci, a uz iste doze insulina koje se uzimaju generalno, kako napominje, dovode do toga da u praznične dane hitna pomoć treba i dijabetičarima

- Uz, dakle obilna prejedanje i više alkohola, kada su praznici zaboravimo na naše fizičke aktivnosti koje se savetuju svim kardiovaskularnim bolesnicima. U smislu „praznici su, pa nije šteta tolika da se dan-dva preskoči šetnja“, a baš tada bi trebalo da budu još više fizički aktivni, kada se već konzumira kaloričnija ishrana koja je generalno nezdrava. I naravno, većem broju kardiovaskularnih pacijenata koji traže hitnu pomoć kumuje i preskakanje redovne terapije. Iskustveno govorim da se dešava da neće da je piju za doček Nove godine, a vrlo često ni za Božić, zbog verovanja „da se tada ne valja, da ne bi bili bolesni cele godine“ - priča dr Ružičić

Informer

Umerenost je, po njegovim rečima, osnovni savet za ovu najveću ugroženu grupu hroničnih bolesnika tokom prazničnih dana.

- Pridržavati se obavezno redovne preporučene terapije, bez obzira na jednu čašu crnog vina ili čašicu nekog drugog alkoholnog pića, koja je i dozvoljena, sem ako suprotno nije naglašeno lekovima koji su prepisani. Ako se jede više, onda treba i više fizičke aktivnosti u smislu šetnje i svega onoga što je dozvoljeno kardiovaskularnim statusom pacijenta - savetuje dr Dušan Ružičić.

Seta i tuga destabilizuju psihijatrijske pacijente tokom praznik

Isprepletani faktori destabilizuju psihijatrijske pacijente i dovode do toga da više njih ovih dana traži hitnu pomoć.

- Povećan broj pogoršanja psihijatrijskih bolesti je očekivan i dešava se u vreme praznika. To je, naime, period koji vezujemo za porodicu, harmoniju i idilu i sva odstupanja od toga unose određeni nemir i kod zdravih ljudi. Na primer, ako deca nisu sa nama za doček Nove godine ili Božić, to kod roditelja može izazvati emociju sete i tuge. Ukoliko govorimo o ljudima koji su destabilizovani psihijatrijskom bolešću, naravno da će oni to teže kompenzovati i da će to da se odrazi na njih na teži način, zbog čega dolazi do pogoršanja osnovne bolesti. Tako, ako imamo depresivnog pacijenta koji je stabilan uz svoju terapiju, ali ako dođe do takve situacije, možemo da očekujemo njegovo pogoršanje simptoma tuge i neraspoloženja - kaže psihijatar dr Aleksandra Aničić Tošović.

Informer

Kako onda kod njih preduprediti nastanak takvog stanja?

- Na okolnost da, na primer, deca ne budu sa nama za praznike ne možemo uticati, ali možemo predvideti da će takva situacija da se loše odrazi na pacijente i na takve stvari treba da obrate pažnju lekari koji rade sa njima, u smislu razgovora, obrađivanja tih tema i eventualno korigovanje terapije - savetuje ona.

Naša sagovornica dodaje da je populacija psihijatrijskih pacijenata veoma osetljiva i na vremenske oscilacije, tako da je i to ovih dana uticalo da više njih zatraži pomoć.

Onkološki pacijenti trpe zbog promene vremena i aerozagađenja

Kada je reč o pacijentima sa malignitetima koji su u novogodišnjoj noći tražili pomoć, kako objašnjava onkolog dr Zoran Živković, osnovni uzrok tome su vremenske (ne)prlike, odnosno, vremenski uslovi potpuno neodgovarajući kalendaru i nagle promene vremena.

- Naime, osnovni problem kod onkoloških pacijenata su bolovi, taj bolni sindrom koji se javlja zbog primarnog maligniteta, bilo zbog metastaznih promena najčešće u kostima, pošto ovakve promene vremena najviše utiču na kostobolju i kod reumatičara, kamoli kod onkoloških pacijenata sa depozitima u kostima. I to su pri ovakvim vremenskim uslovima najčešći razlozi da više njih traži pomoć - navodi naš sagovornik.

Informer

Drugi česti slučajevi, takođe bazirani iz njegovog iskustva, su oni poput toga da se onkološkom pacijentu zapuši kateter, a pošto u prazničnim danima službe kućnog lečenja ne rade, onda su oni prinuđeni da pozovu Hitnu pomoć ili da sami odu do nje.

Konačno, pacijente sa malignitetima u prazničnim danima ugrozilo je i povišeno zagađenje vazduha.

- Jer su tada moguća gušenja kod onih pacijenata koji imaju primarne malignitete na plućima ili takozvane plućne izlive, pa su zbog gušenja takođe prinuđeni da potraže hitnu pomoć - kaže dr Zoran Živković, dodajući da je glavni savet za onkološke pacijente da se svakog dana, „bez obzira da li je praznik ili ne“, striktno pridržavaju svih lekarskih saveta.