Anja (5) bila donor svom mlađem bratu! Životna borba porodice Sokić

Naime, njih dvoje su išli na ispitivanje zbog svog malog brata Vida, starog samo osam meseci, a devojčica je jedina od četvoro Sokića kompatibilna s mališanom, kom je bila potrebna transplantacija koštane srži jer boluje od retke i teške bolesti - imunodeficijencije (skupa imunskih bolesti).

Borba za brata

Prema rečima njihovog tate, Zorana Sokića, iako je Vid rođen kao zdrava i vesela beba, nakon samo nekoliko meseci njihov život postao je prava borba.

- Posle nekoliko meseci počeo je često da ima temperaturu, upale ušiju... Nijedan antibiotik nije mogao da mu pomogne. To nam je bio najveći problem. Iako su lekari na pedijatriji VMC-a na Novom Beogradu pokušali sve, zaista su davali sve od sebe, nisu mogli da mu pomognu. Nakon toga otišli smo na Institut za majku i dete, gde su otkrili da beba ima upalu pluća. Mišljenje je bilo da je u pitanju virus koji su starija deca donela iz vrtića. Međutim, vreme je prolazilo, a Vidu je bilo sve gore. Pojavili su mu se i čvorići na stomaku i butinama. Nismo hteli da se igramo zdravljem i ponovo smo otišli u bolnicu. Ispostavilo se, u poslednji čas - započinje svoju priču Zoran i nastavlja:

- Odmah smo primljeni u bolnicu. Tim profesora Pašića s imunologije započeo je brojne pretrage, dobili smo dijagnozu - imunodeficijencija. Rekli su nam da zbog njegovog stanja nije smeo ni da primi Be-Se-Že vakcinu, budući da nije imao imunitet. Bio je u teškom stanju, sumnjali su na još neke komplikacije. Prolazili smo kroz pravu agoniju.

Informer

Najveći šok je usledio, priznaje ovaj hrabri tata, kada im je rečeno da je jedini spas transplantacija koštane srži.

- Prvo su morali da urade analize podudarnosti s najužim članovima porodice. Sa mnom, suprugom Anom, sa Anjom i mlađim sinom Vukom, koji ima tri godine. Posebno dirljivo je bilo kada su Anja i Vuk došli da daju krv na testiranje. Znate, oni se nisu čuli, nisu plakali, bez reči i pogovora, iako znam da su se bojali svega. Pogotovo Anja, koja se igle mnogo plašila. Ali znali su da će to pomoći njihovom bratu i poneli su se kao pravi heroji, udruživši snage. Analize su na kraju pokazale da Vidu može pomoći jedino sestra Anja - drhtavim glasom priča Zoran i napominje:

- Tako mala, a tako velika devojčica! Bez pogovora je pristala i pokazala nam šta su hrabrost i ljubav prema bratu. Naš ponos. Tada smo shvatili ko nam je neprijatelj, a kako sam ja vojno lice i ceo život zagovaram vojničku disciplinu, sproveli smo našu vojnu taktiku. Za decu to je bila igra superheroja, odnosno Ana je bila "supermama", koja je s njima bila kod kuće, dok je "supertata" morao na drugo mesto, odnosno u bolnicu s Vidom. To su bile naše podeljene uloge, da svima olakašmo našu životnu, timsku borbu. Velika podrška nam je bila i profesorka Vujić sa odeljenja za transplantaciju koštane srži, koja nam je rekla da će Anja pristupiti proceduri. A onda i svi ostali lekari i tehničari. Predivni ljudi!

Anja je bila spremna, a transplantacija je obavljena 8. decembra.

- Bilo je teško i napeto! Mnogo je uspona i padova, i dalje traje borba. Vid se trenutno još oporavlja, a praznike provodimo u bolnici. Nas dvojica. Ni to nam nije teško, jer sve ćemo nadoknaditi, samo da se on potpuno oporavi i da svi rezultati budu kako treba! A nas dvoje smo roditelji malih heroja - ponosan je naš sagovornik.