Oprez! Blizu Drine haraju "drveni" prevaranti: Ovako varaju prilikom kupovine ogreva

Iako su cene ogreva stabilnije nego prošle godine, to nije sprečilo mnoge da na ovoj stavci i zarade, pa i prevare građane.

Kako je objavljeno na sajtu stranice Mačva pres, prevaranti stavljaju oglase da kupuju drva, a onda dođu, natovare, i ne plate. Kako se navodi dalje, ceo slučaj prijavljen je i policiji.

Ovo samo treba da bude još jedan znak upozorenja pri kupovini ogreva.

Kako dalje piše na istom postu, jedan drugi navodni prevarant je doneo kaparu, i rekao da će kupiti oko 15 kubika, odvezao je "nešto da naloži", što je bilo oko 3 kubika. Za ostatak je tvrdio da će se vratiti. Vlasnik mu je potom odvezao ostatak a dotični mu objasnio kako ne želi da kupi ostatak jer mu se drva ne sviđaju.

Informer

Osim na to s kim imate posla, treba da obratite pažnju i da kupujete od legalnih prodavaca, uz papir kojim biste kasnije mogli da ostvarite svoja prava.

– Pre svega potrošači treba da znaju da se kvalitet ogrevnog drveta ceni po njegovoj kalorijskoj vrednosti. To je količina energije po jedinici mase drveta ili količina oslobođene energije tokom njegovog potpunog sagorevanja. Ona opet zavisi od vlažnosti drveta, njegove čvrstoće i udelu kore – navode stručnjaci za ovaj portal i ističu da je drva potrebno osušiti na način da imaju maksimalno 20 odsto vlažnosti. Optimalan proces sušenja traje od pet do šest meseci pre sezone grejanja i samo dobro prosušena drva imaju dobru kalorijsku vrednost.

Kada je reč o čvrstoći, princip je jednostavan – što je drvo čvršće ono je kaloričnije i duže gori. Na primer, jedan kubni metar bukve ima oko 30 odsto veću ogrevnu vrednost od jednog kubnog metra većine četinara. Jednostavnije rečeno, kubni metar bukovog drveta je teži od kubnog metra borovog drveta.

– Dakle, za potrebe ogreva najbolje je koristiti dobro prosušena drva visoke kalorijske vrednosti i sa velikom čvrstoćom. Na našem podneblju neprikosnoveni su hrast i bukva, ali odmah iza njih je i bagrem. Takođe, za ogrev sa nešto manjom isplativošću mogu se koristiti i breza, jela i neke voćne vrste (šljiva, jabuka...) – objašnjavaju stručnjacia, prenosi Agroklub.