U ledu se krije smrt! Epidemiološka katalizma nikad bliža - Stručnjaci upozoravaju: Prete nam zombi virusi zaleđeni milenijumima!

Britanski "Gardijan" navodi da su istraživači već izolovali sojeve takozvanih metuzalemskih mikroba ili zombi virusa, koji su izazvali strah od globalnog širenja opake bolesti iz daleke prošlosti. Naučnici su počeli da planiraju uspostavljanje mreže za nadzor Arktika, koja bi precizno identifikovala rane slučajeve bolesti izazvane drevnim mikroorganizmima.

- U ovom trenutku analiza pretnje od izbijanja pandemije fokusirana je na bolesti koje bi mogle da se pojave u južnim regionima i zatim da se šire ka severu. Malo pažnje je posvećeno epidemiji koja bi mogla da se pojavi na dalekom severu, a zatim da se širi ka jugu, što je, uveren sam, previd. Na severu postoje virusi koji imaju potencijal da zaraze ljude i pokrenu novu epidemiju - smatra genetičar Žan-Mišel Klaveri s Univerziteta Eks-Marselj.

Marion Kupmans, virusolog iz medicinskog centra Erazmus u Roterdamu, kaže da ne znamo koji virusi leže u permafrostu, ali smatra da postoji realan rizik da ima nekih virusa koji bi mogli da se raktiviraju i izazovu pandemiju:

- Moramo pretpostaviti da bi se tako nešto moglo dogoditi.

Informer

Isto upozorenje je uputio i biolog Kiril Šaršov, šef laboratorije za ekologiju i viruse ruskog naučnoistraživačkog centra za fundamentalnu i translacionu medicinu, koja se smatra jednom od ključnih za prevenciju bioloških opasnosti po zemlju i za čiji rad je direktno zainteresovan i ruski lider Vladimir Putin, kog Šaršova izuzetno ceni.

Hitna akcija

- Virusi iz odmrznutog večnog leda mogu predstavljati ozbiljnu pretnju za čovečanstvo - upozorava Šaršov, a njegovu analizu je Putin ozbiljno shvatio, pa je već naložio stručnjacima da intenziviraju naučna istraživanja.

Profesor doktor Dragan Delić rekao je svojevremeno za Srpski telegraf da nije sporno da su zamrznuti virusi potencijalna opasnost.

- Milionima godina pre nas na Zemlji su živele praistorijske životinje koje su u sebi takođe nosile viruse, kao što ih nose i danas. Naučnici su viruse nalazili stotinama metara ispod površine zemlje, duboko u okeanima, jednostavno, mi plivamo u moru mikroba - objašnjava naš ugledni klinički infektolog.

Informer

Prema njegovim rečima, brojke su u ovom slučaju zabrinjavajuće:

- Primera radi, u životinjama obitava oko 320.000 vrsta virusa, u čoveku 5.000. Dakle, sasvim je jasno odakle preti najveća opasnost, pogotovo ako je za nas potpuno nepoznata.

Antraks iz uginulog irvasa ubio dečaka

Svetski naučnici nemaju odgovor na pitanje šta bi se desilo kada bi naš organizam napali virusi i bakterije milenijumima zarobljeni u ledu. Ljudi su vekovima opstali i uprkos kugi i boginjama, zahvaljujući razvoju imuniteta i medicini, ali topljenje polarne ledene kore, takozvanog permafrosta, preti da oslobodi drevne mikroorganizme.

- U avgustu 2016. u bespućima Sibira od antraksa je umro 12-godišnji dečak, a desetine ljudi je završilo u bolnici, verovatno od uginulog irvasa koji je izronio iz leda - svedoči Žan-Mišel Klaveri.

Francuski stručnjak naglasio je da tragedija koja se desila u Sibiru nije usamljen slučaj:

- Permafrost je najbolje moguće okruženje u kojem mogu da prežive mnogi mikroorganizmi, a sve zbog niskih temperatura, mraka i nedostatka kiseonika.

Informer

Ovo stanovište je potvrđeno i 2005, kada su naučnici NASA uspeli da ožive bakteriju staru 32.000 godina, nazvanu Carnobacterium Pleistocenium, koja se nalazila na Aljasci. Dve godine kasnije su uspeli da ožive i bakteriju staru osam miliona godina, nađenu u dubini glečera na Antarktiku.

Uzorci i s Tibeta

Drugo nedavno istraživanje navodi da nepoznati virusi mogu da spavaju zimskim snom u ledu glečera. Na primer, 2021. istraživači Univerziteta Ohajo objavili su da su našli genetski materijal 33 virusa, od kojih je 28 nepoznato, a uzorci su uzeti s tibetanske visoravni u Kini. Na osnovu lokacije, procenjuje se da su virusi stari približno 15.000 godina.

Da nam je epidemiološka katalizma bliža nego što mislimo, govori i zastrašujući podatak da Grenland i Antarktik danas gube svoju masu šest puta brže nego devedesetih godina 20. veka. Od 1992. do 2017. izgubili su čak 6,4 biliona tona leda, zbog čega se diže nivo mora.

Ono što najviše plaši jeste činjenica da su svi ti mikroorganizmi za današnje pojmove sasvim nepoznati, budući da se medicina razvila tek hiljadama godina kasnije. Stoga se i ne zna kakvu bi pošast oni napravili ako bi bili oslobođeni niti kako bi se svet borio sa epidemijama globalnih razmera.