Ko sve ima pravo na otpremninu kad odlazi u penziju: Evo koliko poslodavac mora odmah da vam isplati, cifra nije mala

Potrebno je istaći da je isplata otpremnine obaveza poslodavca koja je propisana Zakonom o radu, tj. kako u istom piše poslodavac je dužan da zaposlenom isplati, u skladu sa opštim aktom, otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u visini dve prosečne zarade.

Podsetimo, prosečna zarada, tj. prosečna zarada prema poslednjoj objavi RZS iznosi 123.971 dinar bruto, tj. 89.965 dinara neto. Dakle, s obzirom da je novembarska prosečna zarada prema podacima RZS iznosila nešto manje od 90.000 dinara, prema Zakonu poslodavac je dužan da vam isplati oko 180.000 dinara otpermnine.

Ipak, kako se ova pomoć isplaćuje u skladu sa odredbama opšteg akta (tj. pravilnika o radu i kolektivnog ugovora) moguće je da će biti utvrđen i viši iznos otpremnine od zakonom propisanog, ali nikada manji od zakonskog minimuma. Isplata ove finansijske pomoći od strane poslodavca nema veze sa tim koju ćete penziju primati u starosti. Praktično, svi zaposleni ostvaruju ovo pravo pri podnošenju zahteva za odlazak u penziju (bez obzira da li će primati starosnu, invalidsku, porodičnu penziju...).

Informer

Ipak, zakonodavci u Srbiji ostavili su više prostora poslodavcima da definišu otpremninu. Sumirano ovo su glavni detalji otpremnine u Srbiji:

otpremnina se vezuje za ostvarivanje prava na penziju i osnov za njenu isplatu jeste prestanak radnog odnosa zbog odlaska u penziju;
poslodavac je dužan da zaposlenom isplati otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u visini dve prosečne zarade;
otpremnina se isplaćuje u skladu sa odredbama opšteg akta (pravilnika o radu ili kolektivnog ugovora);
zakon o radu propisuje minimalni iznos otpremnine u visini od dve prosečne zarade, s tim da taj iznos može biti veći ako poslodavac to propiše opštim aktom;
zaposleni ne može da se odrekne otpremnine jer ona predstavlja jedan od zakonom utvrđenih oblika pravne zaštite zaposlenih u slučaju prestanka radnog odnosa;
isplata otpremnine nije uslovljena vrstom penzije koju zaposleni ostvaruje;
otpremnina se ne smatra zaradom i poslodavac nema pravo da svoje novčano potraživanje prema zaposlenom, u slučaju prestanka radnog odnosa, naplati obustavljanjem od otpremnine, čak i u situaciji kada je zaposleni za to dao pristanak u pismenoj formi;
zaposleni ima pravo na otpremninu nezavisno od načina prestanka radnog odnosa tj. činjenice da li mu je radni odnos zbog ostvarivanja uslova za odlazak u penziju prestao sporazumno ili otkazom sa njegove strane;
otpremnina nije uslovljena vrstom radnog odnosa -- pravo na isplatu otpremnine zbog odlaska u penziju ima i zaposleni koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme, ako u trenutku sticanja prava na penziju nije istekao rok na koji je radni odnos zasnovan;
licu koje je bilo korisnik privremene naknade zaposlenih sa područja AP KIM, kod odlaska u penziju ne pripada pravo na otpremninu;
pravo na otpremninu ne mogu da ostvare lica angažovana po osnovu rada van radnog odnosa (ugovor o privremenim i povremenim poslovima, ugovor o delu itd);
lice koje je već ostvarilo pravo na otpremninu zbog odlaska u penziju, npr. vojni penzioneri, nema pravo da mu se ponovo isplati otpremnina ukoliko je nakon odlaska u penziju bio zaposlen. O ovome se izjasnilo Ministarstvo rada i socijalne politike u svom mišljenju, br. 011-00-76/2008-02 od 5.2.2008. godine: "Poslodavac nije u obavezi da ponovo isplati otpremninu zaposlenom, kome prestaje radni odnos radi ostvarivanja prava na penziju, a koji je ovo pravo već ostvario."
otpremnina kao novčano potraživanje zastareva u roku od 3 godine od nastanka obaveze;