Te ratne 1993. godine Ivanka je u ruševinama pronašla smotuljak: Unutra je bila poruka i beba - neverovatna priča

Te ratne 1993. u Sarajevu Ivanka je pošla na izvor po vodu kad ga je videla u ruševinama. Do izvora se prilično pešačilo, cela dva kanistera vode prosula je putem, a nešto ju je, kako je pričala dok je bila živa, jednostavno vuklo na to mesto...

- Sećam se bio je 16. oktobar 1993. godine - ispričala je pokojna Ivanka Šućur koju su za života zvali bosanska majka hrabrost, žena koja je u bedi i gladi rata, samo dva meseca po pogibiji muža Nedeljka na ratištu, sama-samcijata pored svoje troje dece pronašla, zadržala i usvojila 18-mesečnu bebu nađenu u ruševinama.

- Sećam se, eto tako, da sam ga našla u toj napuštenoj prostoriji, možda na pet-šest metara od njega pala je granata, plakao je, a kad sam ga donela kući videla sam cedulju zavojem svezanu oko njega: "Majka umrla, otac poginuo, moli se ko nađe ovo dijete, neka ga odmah preda policiji - ispričala je svojevremeno Ivanka pred kamerom TV Hajat medije.

"Ja Hrvatica, muž Srbin, a mali Elvis musliman"

- Ja sam Hrvatica, pokojni suprug bio mi je Srbin, a Elvis je musliman. Mi na to nikad nismo gledali kao na podelu, nego kao bogatstvo. Ne volim podele. Za mene je bitno kakav je neko čovek - isticala je za života. Sahranjena je na sarajevskom groblju Vlakovo na koje su je 2016. pored njeno četvoro dece ispratili brojni sugrađani i poštovaoci, objavio je 2016. zagrebački 24sata.

- Odnela sam cedulju u krim-službu i dan-danas tamo ta cedulja stoji, na Ilidži. Sutradan došla i socijalna, donela mu paketić, napravila ugovor da dete ostane tu, i dan-danas je tu kod mene i ne razlikujem ga od svoje dece - govorila je u kameru Ivanka, koja je kada ga je našla bila majka dve ćerke i sina koja je godinama kasnije od njih dočekala i unučiće. Tog dana, i ne znajući šta joj je sudbina namenila, postala je i Elvisova mama.

- Išla sam na vodu, prosula dva kanistera jer me je nešto vuklo tamo, a granata je pala na samo 5-6 metara od njega.

Uzela ga je, odnela kući, a onda je njen sin Goran nekako saznao da je našla bebu.

- Odmah je došao moj sin, pa odleteo na bicikli dole u komšiluk da mu daju litar mleka, došle komšije, donele neke haljinice da ga preobučemo... Prvo smo ga ćerka i ja nosile od zgrade do zgrade, da nije nečiji, ali nije bio, a onda smo ga odnele u policiju... Posle je došao policajac, doneo nekakve štramplice iz doma za decu - seća se Ivanka.

Kako je Ivanka saznala kako se zove i ko je on.

- Majka umrla, otac pobegao, moli se ko nađe ovo dijete da ga preda policiji, da mu se nađe otac" - tako je pisalo na cedulji, govorila je tada Ivanka prisećajući se skoro sa suzama u očima i dodajući da je na drugom listu papira pisalo kako se zove i kad je rođen - 9. januara 1992. u Čapljini.

Njeno troje dece odmah ga je zavolelo ko svog, a sin Goran joj je rekao: Majko, ne daj ga.

- Ćerku moju kad je video na prozoru odmah je pozvao mama, valjda mu sličila na majku - sećala se Ivanka.

Imao je 18 meseci, nikad nisam bacila te njegove pantalonice

- Imao je 18 meseci, nikad nisam bacila te njegove pantalonice, ni cipelice, ni prvu igračku, ni sveščicu, gumicu, olovku, sve ja to čuvam... U prvi mah je mislila da je on tu nekako zalutao, sam ušao, ali kad je našla cedulju, svakom je sve bilo jasno.

Kako je govorio mali-veliki Elvis

Elvis, četvrto dete pokojne Ivanke, danas je čovek od tridesetak a kada je ovaj razgovor sniman Elvis je već bio momčić, srećan, voljen i s ljubavlju odgajen u porodici za koju nije mogao ni da sanja da će se u njoj naći.

Šta se i kako dogodilo, ispričali su mu, veli, kad je porastao - da su ga našli u ratu, da je ostao bez roditelja a potom je gotovo kroz suze ispričao da je mama Ivanka za njega svake nedelje išla da daje krv ne bi li zauzvrat dobila malo mleka i hrane za bebe.

- Ja sam njemu rekla kad je imao osam godina, morala sam mu reći, svašta je svet o njemu govorio jer je usvojen... Kad su pošli na more, samo me pitao zašto me je ostavila pa sam mu rekla da nije imala čime da ga hrani - prisećala se Ivanka za života, koja ga nikad nije razlikovala od svoje dece.

Mnogi su je i tada i kasnije pitali bi li učinila isto, govorila je da bi uvek spasla i uzela samo da je zdrava.

Tad je bila i mlađa pa je sve to mogla da radi jer joj ništa za svoje nikad nije bilo teško.