Društvo
Sve češća pojava u srpskim domaćinstvima, leti perje na sve strane: Snaja ne pušta sveštenika u kuću, dinar joj ne pada na pamet da potroši na "mantijaše"!
Anka se požalila na snaju, koja ne želi imati nikakvog posla s verom, niti želi pustiti sveštenika u stan. Za Anku je to veliki problem i to ne samo zbog dubokih uverenja, već i male sredine u kojoj žive. Kaže da živi u malom mestu gde svako zna svakoga pa joj posebno teško pada što snaja odvlači sina od vere u kojoj je odgojen. Već sada je, dodaje, njena porodica postala tema seoskih tračeva, ne bez razloga.
- Pre tri godine, moj sin se oženio devojkom koja dolazi iz porodice koja nikada nije iskreno prigrlila nauk naše svete Katoličke crkve niti je pustila Isusa u srce. Odrasla je u ateističkom okruženju gde se poštovanje prema Bogu smatralo nepotrebnim. Na jedvite jade smo je nagovorili na venčanje u crkvi - požalila se Anka za Moje vrijeme.
Kako snaja nije bila ni krštena, sve se rešavalo na brzinu.
- Zbog toga sam posebno zahvalna popu na strpljenju i razumevanju. Iako mu s njom nije bilo lako izaći na kraj - rekla je Anka. No, sve to nije promenilo snajin preziran odnos prema veri. U tome je podržava njena mama nevernica, a čija je snaja kopija - kaže nesrećna svekrva Anka.
- I tu tek dolazimo do pravog problema. Božić je za mene posebno stresan jer nakon praznika sveštenik kreće u blagoslov porodica. Živimo u kući koju smo muž i ja sagradili, ali na različitim spratovima. Sin i snaja imaju svoj prostor na spratu, dok muž i ja živimo u prizemlju. Prošle godine sveštenik je odlučio pokucati na njena vrata, ali mu ona nije otvorila. Samo je provirila ko je na vratima i pojačala muziku. Kako imamo spoljne stepenice, komšije su iza zavesa gledali tu sramotu - kaže Anka.
Sveštenik joj je, kaže, rekao da je njegovo da kuca, da je snaja krštena i da se ne treba sramiti zbog njenih postupaka. No, njoj je, svejedno teško jer je drugačije zamišljala svoju porodicu.
Ove godine je mislila svešteniku reći da snaja nije u stanu na spratu, ali misli da nije uputno lagati sveštenom licu i tako "navlačiti greh na svoju dušu". Zato se setila rešenja:
- Ponudila sam joj da ode prijateljici ili mami, a da ću ja u njenom stanu staviti pšenicu i raspelo na sto, dati milost, doprinos za crkvu i provesti sveštenika. Da bar ne žive u neblagoslovljenom prostoru. Nije pristala na to. Ismejala me i rekla da ona ‘mantijašima’ ne otvara vrata i da bi mi bolje bilo da novac potrošim na sebe nego da debeloj guski mažem vrat.
- Teško mi pada što ne poštuje ni mene ni vrednosti porodice u koju je došla, a još mi je teže zbog straha da će moji unuci, jednom kad dođu, odrasti kao nekrsti – bez verskog odgoja. Sin, koji trenutno radi u Nemačkoj, ne vidi ozbiljnost situacije te smatra da se previše opterećujem time - navodi svekrva Anka koja smišlja dalje korake.
- Razmišljam o davanju uslova sinu i snaji: ili će prihvatiti svetu katoličku veru i običaje kako Bog zapoveda ili će se iseliti iz moje kuće. No, nemam podršku u mužu koji smatra da preterujem i da bih trebala biti tolerantnija. Šta biste vi uradilina mom mestu? Bojim se da će nam snaja svojim ponašanjem uništiti porodicu, a sve što želim je da živimo srećno kako Bog zapoveda - kaže nesrećna Anka.