Đukić Dejanović: Simulacija male mature suštinski važna, priprema za pravi ispit

Đukić Dejanović je, prilikom obilaska učenika osmog razreda koji danas polažu probni završni ispit iz matematike, rekla da simulacija male mature nema samo tehnički karakter, već da je suštinski važna kako bi se deca i nastavnici upoznali sa svim procedurama sa kojima ne treba da se suoče prvi put prilikom polaganja pravog ispita 17. 18. i 19 juna.

- Današnja simulacija treba da ih nauči kakva su njihova ponašanja, osećanja i stav pre, tokom i posle ispita, šta rade razredne starešine, dežurni nastavnici, na koji način oni pristupaju polaganju ispita", navela je ona. Ministarka je naglasila da probni ispit pomaže i da deca shvate koliko je važno da prvo pročitaju zadatak, da ga razumeju i onda da krenu da rade. "Ono što je najvažnije je da vide da li treba možda u nekim od ova tri predmeta da urade malo više da bi im postignuća bila bolja - istakla je Đukić Dejanović.

Informer

Ministarka je rekla i da ukupno 67.000 učenika osmih razreda polaže probni ispit i poželela svima puno uspeha. Navela je da je pitala decu zašto su u najvećem procentu izabrali da im geografija bude izborni predmet, a da je većina njih rekla da su tako odlučili jer doživljavaju sebe kao građane čitavog sveta i da im taj predmet pomaže da shvate da je čitava zemljina kugla njihova zemlja. Učenici osmog razreda škole "Veselin Masleša" rekli su za Tanjug da su se od početka godine zajedno sa nastavnicima pripremali za probni završni ispit i da očekuju dobre rezultate.

Direktor škole Milan Stošić ukazao je da je probni završni ispit simulacija pravog, te da će osmaci imati na raspolaganju još nekoliko meseci da isprave svoje greške na testovima.

Informer

- Roditeljima treba da bude poruka da su rezultati probnog završnog ispita i naša odgovornost, odgovornost učenika, ali i njihova - rekao je on.

Učenici osmog razreda počeli su u 12 časova probni završni ispit iz matematike i on će trajati dva sata, a osmaci će svoje znanje iz maternjeg i izabranog predmeta proveriti sutra. Najveći broj učenika se, kada je reč o trećem testu, odnosno predmetu po izboru ove godine, opredeljivao za geografiju - 40,14 odsto (26.041 učenika), a zatim za biologiju - 35,92 odsto (23.304 učenika), dok se značajno manje učenika prijavilo za ostala tri predmeta: za istoriju - 9,96 odsto (6.458 učenika), hemiju - 7,57 odsto (4.910 učenika) i fiziku - 6,41 odsto (4.158 učenika) .