Danas slavimo Svetog mučenika Kodrata! Isceljivao je duševne i telesne bolesti!

Kada su ispovednici Hristovi na razne načine mučeni i ubijani, mnogi hrišćani napuštali su gradove i bežali u pustinje i pećine.

U ta strašna vremena pobožna žena Rufina u gradu Korintu pobeže u pustinju iz straha od mučitelja, i krila se potucajući se po neprolaznim mestima.

Kad je došlo vreme da se porodi, ona je u pustinji rodila muško dete, i posle nekoliko dana umrla. Ali Bog nije hteo da ostavi ovo jadno stvorenje nego mu postade i otac i majka, i vaspitač i hranitelj.

Tako je novorođenče živelo u pustinji slično svetom Jovanu Krstitelju: Bogom hranjen, i svetim Duhom rukovođen i učen bogoviđenju.

Kada je već postao mladić, našli su ga hrišćani i odveli u grad. Tamo su ga upisali u školu i on postade lekar.

Ali naviknut na pustinjski život, on se polako udaljio iz grada, i po gorama je provodio mnoge dane, pa i godine. U grad bi dolazio, kada su to potrebe zahtevale.

Isceljujući telesne bolesti lekarstvom, a duševne Božjom rečju, svima je postao potreban i koristan. Ali se u gradu nije dugo zadržavao, nego se vraćao u svoju milu pustinjačku usamljenost, u kojoj se i starost približila.

Takvi su bili Kiprijan, Dionisije, Anekt, Pavle i Kriskent, koji su i postradali zajedno sa njim za Hrista Gospoda.