Sociolog opisuje fenomen empatije koji je Srbima ukorenjen: Noćas "niko" nije spavao zbog malene Danke!

Molimo se za Danku u sebi jer naglas ne smemo ni reč da izustimo. Samo da si živa Dankice, samo da si dobro.

Za Telegraf govorila je Jelena Radović  - sociolog koja je istakla da smo kao narod trpeli, ali i da još uvek trpimo, te da empatije nije nikada nestala iz našeg društava, samo je vremenom način života postao ubrzan te od svih obaveza i problema nismo u mogućnosti da više pažnje obratimo na druge.

- Živimo ubrzanim životom, čovek nije nikada izgubio empatiju, naime svaki čovek se rađa kao čisto biće koje ima empatiju, ali ona često pada u drugi plan od silnih obaveza sa kojima se ljudi svakodnevno susreću, pa i problema i dolazimo do toga da nemamo vremena za druge. Mi smo kao narod trpeli, ali još uvek trpimo, od pojave korone pa do danas sve se ubrzalo, sve se promenilo i dovelo do toga da mislimo da je empatija izgubljena. Svi se posebno opteretimo kada su u pitanju tragedije, a majke razmišljaju još više što dovodi da se previše opterete, pa i na kraju loše spavaju - istakla je Radovićeva. 

Informer

Nesanica, uznemirenost sve to proizilazi od strahova, ističe sociološkinja i kaže da su ovakve stvari jako potresne i da se zbog toga većina susreće sa strahovima različite prirode, ali je potrebno prevazići ih i što pre naći rešenje.

- Sve proizilazi iz strahova, koji se dalje odražava na nesanicu, uznemirenost, rasejanost. Ovakve stvari su jako potresne, stoga se javljaju strahovi da se, na primer, u ovom slučaju detetu nešto ne desi, ili nekom drugom, strah je i što živimo u društvu gde se ovakve stvari dešavaju. U svakoj situaciji bitno je rešenje, ali pozitivno. U ovoj situaciji bi to bilo da se devojčica pronađe što pre živa i zdrava - napominje Jelena Radović.