Srbi nemarni prema sopstvenom zdravlju! Lekari se najviše brinu zbog ove česte pojave

Napominje da pozdravlja i napore da se svakodnevicu uvodi što više fizičke aktivnosti.

- Ja bih pozdravio napore da se u život uvede što više fizičkih vežbi, jer u medicini, pogotovo kad dođemo na pregled, preovladava očekivanje pacijenata da nađemo najbolji aparat, da dobijemo najbolji lek. Ja najviše vremena provedem ubeđujući pacijente, a radim sa starijom populacijom, u značenje i preventivnu snagu fizičkog vežbanja - kaže neurolog Tihomir Ilić.

Dodaje i da je zdravlje čitav niz aktivnosti, počevši od dužine spavanja, ishrane i odvikavanja od štetnih navika.

- Kod nas još nije zaživela kultura gde postoje pokreti između građana koji se aktiviraju i promovišu zdrav životni stil, kao što je odustajanje od pesticida i herbicida - rekao je Ilić.

Neurolog Tihomir Ilić kaže i da je pandemija kovida podigla stepen anksioznosti i preterane zabrinutosti za zdravlje.

- Na kraju dana, ishod mojih konsultacija je da trećina pacijenata dolazi zbog preterane zabrinutosti za zdravlje - naveo je.

Briga tokom pandemije po pitanju higijene dovela nas je, navodi, do toga da sada možda imamo preteranu upotrebu suplemenata.

- Postoji veliki pritisak u industriji suplemenata recimo, koji nije potpuno neosnovan, ali ja mislim da treba imati meru. Ovo jeste konzumersko tržište, i ko ima veštiju reklamu, taj ima u ruci veoma dobro sredstvo kojim se zdravlje unapređuje. Ali, treba balansirati. Možda je naša struka relativno tiha u odnosu na industriju - izjavio je Ilić.

Ništa bolja situacija nije ni sa oralnom higijenom. Saša Vujić, psihoterapeut, smatra da kod nas postoji paradoks kada je u pitanju zdravlje.

- Da li brinemo o zdravstvenoj kulturi, da li mi imamo zdravstvenu kulturu, ili je to pitanje trenda i koju funkciju priča o zdravlju ima u današnjem svetu. Danas više pričamo o zdravlju, ali ako podvučemo crtu, vidimo da je oralna higijena nacije u užasnom stanju, a gde je onda mentalna higijena - pita se Vujić.

Informer

Prema njegovim rečima, briga o zdravlju nije samo odsustvo bolesti, već jedno opšte blagostanje.

- To su stvari od kojih treba da krenemo. Ja bih rekao da je ovde zdravlje više u funkciji narativa, da mi iskontrolišemo nešto čega se plašimo, da je jedno odsustvo brige o sebi, a više je priča o kontroli, pa tu dolazi i priča o hipohondriji. Danas zbog toga imamo porast anksioznosti, to je i globalni fenomen, jer je globalni i narativ - naglasio je Vujić.

Ona napominje i da je pandemija ostavila posledice po mentalno zdravlje ljudi.

- Jer smo se susreli s nečim na šta nismo imali odgovor. Ljudi pokušavaju da iskontrolišu celu situaciju, te imamo porast pacijenata koji dolaze na psihoterapiju upravo zbog stanja u kome su se našli posle pandemije - objašnjava on. .