Zdravstvo u Americi nalik cirkusu! Srbin otkrio kroz šta sve prolaze pacijenti

Kako u Americi izgleda zdravstvena zaštita?! Prvo, i pre svega, javno zdravstvo ne postoji! Imate dva federalna programa zdravstvenog osiguranja koji se zovu "Mediker" (Medicare) i "Medikejd" (Medicaid) - započinje on priču.

"Mediker" je, kako navodi, osiguranje za ljude koji su stariji od 65 godina i neke mlađe koji imaju određene hendikepe. S obzirom da je to federalni program, cene su iste u svim državama.

Deo troškova se, navodi, pokriva od poreza koje plaćaju svi koji rade, dok drugi deo snose osigurnici koji doplaćaju osiguranje na mesečne rate.

- "Mediker" ne zavisi od prihoda, već se odnosi na sve penzionere, čak i one sa privatnim osiguranjem. A to često znači da veliki broj firmi koje prodaju lekove ili medicinska pomagala, pokušavaju da isposluju da "Mediker" za njih plati.

Medikejd, s druge strane, je, kaže Malić, program za siromašne, kojim zajednički upravljaju savezna vlada i države:

- I države vode program po federalnim propisima i standardima, a same određuju kvalifikacije i benefite. Tako da je to negde bolje, negde gore. Za razliku od "Medikera", "Medikejd" pokriva troškove, recimo, staračkih domova. Ali, što se tiče državnog zdravstva, to je to. Od Amerikanaca se očekuje da zdravstveno osiguranje kupe sami. Čak su od 2012. bili pod obavezom da to urade pod pretnjom kazne, kada je nametnut takozvani "Obamaker". Taj zakon se u stvari zove "Affordable Care Act", odnosno Zakon o priuštivoj nezi što je 100 odsto netačno, jer osiguranje i ne garantuje da ćete dobiti uslugu - kaže on.

Kada je osiguranje postalo obavezno, prvo je poskupelo svuda, a potom su osiguravajuća društva počela da povećavaju doplate, a smanjuju usluge, tvrdi ovaj istoričar.

- Iako je pre 5-6 godina ukinuta kazna za nekupovinu osiguranja, što je de fakto poništilo taj mandat, i dalje vam svake godine stiže potvrda da imate ili nemate osiguranje, koje vam bukvalno ni za šta ne treba. Ali eto, nije ukinuto zakonom. Ja, recimo, dugo nisam imao zdravstveno osiguranje, jer nisam mogao da ga priuštim. Kada je krenuo "Obamaker" opet mi je bilo jeftinije da plaćam taj dodatni porez. A kada sam ubrzo potom dobio bolji posao, s njim je stiglo i zdravstveno osiguranje. I to u dobar čas, jer mi je zatrebalo. A onda sam imao prilike da iskusim kako izgledaju doktorski računi. Odete na pregled, uzimate lek koji je pokriven osiguranjem i - svejedno vam dođe račun. Na tom računu piše koliko bi teoretski trebalo da košta, koliko je osiguranje spremno da plati i koliko ste vi još dužni. A ništa od toga nema veze sa životom! Nisam lično imao taj slučaj, ali su mi pričali kako su nekima pokušavali da naplate hiljade ili desetine hiljada dolara za neke procedure, pa su im to posle oprostili kad su se ljudi bunili. To se izgleda radi po principu, ako prođe - prođe - priča.

Informer

Dodaje da "uz svaki račun koji zapravo i nije račun, dođe i pet stranica na svim bogovetnim jezicima i pismima, koje vam napominju kakva prava imate i da osiguravajuće društvo nikoga ne diskriminiše".

- I onda se žale na ekologiju, a garantovano unište bar jednu prašumu godišnje samo na te papire. Većina američkih planova osiguranja, i kada ih dobijete, ne odnosi se na oči i na zube, kaže Malić i dodaje:

- Iz nekog razloga skoro svi zubari idu ili na ortodonciju, ili na implante i navlake. Niko neće ljudima da leči zube. Jeste da je preventiva dosta jaka, ali posledice nametanja proteze deci su što moraju kasnije da im vade umnjake. I sad znate zašto dijaspora dolazi u medicinski turizam kod zubara ovde. Lično sam to radio više nego jednom.

Ovaj istoričar kaže i da je čuo da ilegalni imigranti i sirotinja koji nemaju osiguranje, kada im treba lečenje, idu u Hitnu pomoć.