Veliko otkriće srpskih naučnika: Lek za dijabetes može da uništi tumor

Rad srpskih istraživača priznat je u prestižnom časopisu, i to je tek jedno od stotinu otkrića iz njihove laboratorije koji su odjeknuli u svetskim naučnim krugovima.

Višegodišnje istraživanje o metforminu delo je istraživača iz Centra za molekulsku medicinu i istraživanje matičnih ćelija FMN u Kragujevcu, kao i njihovih saradnika iz Instituta za medicinska istraživanja Vojnomedicinske akademije u Beogradu.

Informer

O tome zašto je važan ovaj rad, za "Blic zdravlje" govorio je jedan od autora istraživanja doc. dr Bojan Stojanović, docent FMN u Kragujevcu za užu naučnu oblast hirurgija i specijalista opšte hirurgije pri Klinici za opštu hirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra (UKC) u Kragujevcu.

"Metformin je lek koji se široko koristi u tretmanu dijabetesa melitusa, posebno kod pacijenata sa insulinskom rezistencijom. Pored svoje primarne funkcije u kontroli šećerne bolesti, metformin je poznat i po svojim direktnim efektima na tumorske ćelije, što je dokumentovano u mnogobrojnim naučnim publikacijama. Naše istraživanje se fokusiralo na to kako metformin utiče na imunski sistem, istražujući njegov potencijal u modulaciji imunskog odgovora na tumorske ćelije, što bi moglo da pruži novi uvid u terapijske mogućnosti ovog leka", ističe  doc. dr Stojanović.

Višegodišnja istraživanja o metforminu

Pored docenta Stojanovića, istraživački tim čine i dr Anđela Petrović, doc. dr Milena Jurišević, naučni saradnik dr Marina Jovanović, prof. dr Ivan Jovanović i doc. dr Nevena Gajović. Svi članovi tima su specijalizovani za različite aspekte molekulske medicine i imunologije, što je doprinelo bogatstvu i dubini istraživanja o metforminu.

Ova istraživačka grupa intenzivno se bavi proučavanjem metformina već nekoliko godina.

"Prethodno smo u jednom od naših radova pokazali da metformin pojačava imunski odgovor protiv tumora. Fokusiramo se na proučavanje NK ćelija (ćelije prirodne ubice) i NKT (prirodne ubice T) ćelija, koje spadaju u prvu liniju odbrane protiv tumorskih ćelija",  ističe doc. dr Stojanović, te objašnjava:

"NKT ćelije su specijalan tip limfocita koji imaju osobine i NK ćelija i T limfocita. One igraju ključnu ulogu u imunskom odgovoru protiv infekcija i tumora. Naša najnovija otkrića sugerišu da metformin može promeniti fenotip NKT ćelija, što znači da može modifikovati njihovu funkciju ili ponašanje. Specifično, metformin pojačava sposobnost NK i NKT ćelija da direktno uništavaju tumorske ćelije, što može biti značajno za razvoj novih pristupa u imunoterapiji malignih bolesti", objašnjava doktor.

Povišen insulin povećava rizik od karcinoma

Kako objašnjava doktor Stojanović, veza između dijabetesa i maligniteta je dobro poznata u medicinskoj zajednici, s obzirom na to da osobe sa dijabetesom imaju povećan rizik od razvoja malignih bolesti.

"Insulin je hormon koji ima ulogu faktora rasta i može pospešiti rast tumorskih ćelija, koje su takođe poznate kao veliki potrošači glukoze u organizmu. Već je dobro poznato da osobe sa dijabetesom melitusom imaju povećan rizik od razvoja tumora, uključujući i karcinom dojke. Tema doktorske disertacije docenta doktor Nevene Gajović bila je upravo ispitivanje veze između dijabetesa melitusa i karcinoma dojke, što nas je navelo da u našem daljem istraživanju ispitamo uticaj metformina na antitumorski imunski odgovor", kaže doc. dr Stojanović i dodaje:

"Ovo je važno jer povišen nivo insulina može podržavati rast i preživljavanje tumorskih ćelija, a metformin, kao lek koji redukuje insulinsku rezistenciju, može potencijalno umanjiti ovu podršku, inhibirajući rast i širenje tumorskih ćelija kroz modulaciju metaboličkih puteva i imunskih odgovora."

Revolucija u lečenju karcinoma

"Naš projekat je započeo proučavanjem osetljivosti obolelih od dijabetetsa na razvoj maligniteta i analizom njihovog imunskog statusa. Potom smo prešli na ispitivanje efekata lekova koji bi mogli imati antitumorski učinak. Glavni deo našeg istraživanja obavljen je na animalnim modelima, ali planiramo da rezultate potvrdimo i u kliničkim ispitivanjima na ljudima", ističe doc. dr Stojanović.

Kako dodaje, njihova istraživanja metformina uključila su model karcinoma dojke, ali su istraživanje proširili i na animalni model karcinoma debelog creva. Preliminarni rezultati pokazuju da bi ovakav vid terapije mogao biti efikasan i u lečenju drugih vrsta karcinoma.

"Savremena medicina sve više se okreće tumor-specifičnim terapijama, koje za cilj imaju smanjenje neželjenih efekata konvencionalne terapije. Jedan od pristupa je jačanje imunog sistema pacijenata, što bi moglo rezultirati smanjenjem neželjenih efekata, a efikasniju eliminaciju maligniteta. Metformin ima potencijal da modifikuje imunski odgovor, pojačavajući sposobnost imunskog sistema da prepozna i uništi tumorske ćelije. Ova karakteristika metformina može biti ključna u razvijanju novih imunoterapijskih strategija, ne samo za karcinom dojke već i za druge tipove maligniteta, što naš rad čini značajnim doprinosom u borbi protiv karcinoma", kaže doktor Stojanović.