Ustaški bolesnici silovali devojčice i brutalno pobili civile u Prebilovcima! Monstruozan zločin nad Srbima ostavio i Italijane u šoku!

Hercegovačko selo Prebilovci postalo je jedan od simbola stradanja srpskog naroda tokom Drugog svetskog rata. Većina žrtava je živa bačena u jamu Golubinku, dok su ostali bili ubijeni na licu mesta. Pedeset i četiri srpska domaćinstva Prebilovaca su tim pokoljem bila zauvek ugašena.

Bolesni ustaški zločin

Rano ujutru 4. avgusta 1941. godine nešto više od hiljadu ustaša napalo je selo iz tri pravca. U selu su bili uglavnom žene, deca i starci, dok odrasli muškarci, u strahu od ustaša, nisu spavali kod svojih kuća. Niko nije verovao da bi bilo koja vojska napadala na nedužne civile. Ipak, ustaše su po ulasku u selo otpočele sa pretresanjem kuća, prikupljanjem stanovništva, silovanjem žena i devojaka i pljačkom stvari.

Informer

Stanovnici centra sela su bili dovezeni kod zgrade osnovne škole. Ustaške orgije sadizma i bestijalnosti nad nezaštićenim ženama i devojkama, a naročito nad devojčicama od 12 do 15 godina, trajale su nekoliko časova.

Reakcije okupatora

Posle strašnog zločina u selo su došli italijanski vojnici, koji su se prenerazili videvši posledice masakra. Prema svedočenju, mnogi od njih nisu mogli da sakriju suze videvši kroz kakvo mučenje su prošle srpske žene i deca.

Italijanski general Alesandro Luzano je odmah obavestio Benita Musolinija o onome što je zatekao. Njegovo pismo je jedan od najboljih pokazatelja bestijalnosti ustaških zločina u Drugom svetskom ratu.

Informer

Luzano je Benitu Musoliniju napisao:

"Dragi Duče, moja bezgranična odanost prema Vama mi, nadam se, daje za pravo da, u nečemu, odstupim od strogog vojničkog protokola. Zato i žurim da Vam opišem jedan događaj kojemu sam, unazad tri sedmice, lično prisustvovao. Obilazeći sreska mesta Stolac, Čapljinu i Ljubinje (između 60 i 130 km severno od Dubrovnika) – saznam od naših obaveštajnih oficira da su Pavelićeve ustaše, prethodnog dana, počinile neki zločin u jednom selu (Prebilovci), i da će, kada se to pročuje, okolni Srbi ponovo da se uznemire."

Italijanski general zatim opisuje scene koje su ga dočekale u Prebilovcima.

"Nedostaju mi reči da opišem ono što sam tamo zatekao. U velikoj školskoj učionici zatekao sam zaklanu učiteljicu i 120 njenih učenika! Nijedno dete nije bilo starije od 12 godina! Zločin je neumesna i naivna reč. To je prevazilazilo svako ludilo! Mnogima su odsekli glave i poređali ih po đačkim klupama. Iz rasporenih utroba ustaše su izvukle creva i, kao novogodišnje vrpce, rastegli ih ispod plafona i ekserima ukucali u zidove! Roj muva i nesnošljiv smrad nisu dozvoljavali da se tu duže zadržimo. Primetio sam načetu vreću soli u ćošku i zgranuto ustanovio da su ih klali polako, soleći im vratove!" opisao je italijanski general.

" I taman kad smo odlazili, u zadnjoj klupi se začulo dečje krkljanje. Pošaljem dvojicu vojnika da vide šta je. Izneli su jednog đaka, još je bio u životu, disao je sa napola presečenim grkljanom! Svojim kolima odvezem to jadno dete u našu vojnu bolnicu, povratimo ga svesti i od njega saznamo punu istinu o tragediji. Zločinci su najpre, na smenu, silovali učiteljicu Stanu Arnautović i onda je pred decom ubili. Silovali su i devojčice od osam godina. Za sve to vreme pevao je silom dovedeni orkestar Cigana i udarao u tambure" napisao je tada Luzano.

Slava srpskim žrtvama!