Neistine koje protivnici projekta "Jadar" godinama šire: Pet laži o litijumu u predlogu zakona!

Predlog izmena Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima sadrži niz netačnih tvrdnji koje se tiču planirane eksploatacije litijuma i bora u dolini Jadra. U pitanju su neistine koje protivnici projekta godinama šire i neshvatljivo je zašto ih opozicija i dalje koristi iako su opovrgnute javno dostupnim nacrtima tri studije o potencijalnim uticajima Projekta "Jadar" na životnu sredinu.

U nastavku razbijamo pet netačnih navoda na osnovu kojih se traži zabrana primenjenih geoloških istraživanja, eksploatacije i prerade litijuma i bora.

Laž 1: Štetna isparenja sumporne kiseline nagrizaće pluća i kožu ljudi i životinja

U procesu prerade rude sumporna kiselina se koristi na niskoj temperaturi od oko 90°C, a ne na 250 stepeni Celzijusa, kako se netačno navodi. Proces se odvija u zatvorenim rezervoarima ispod temperature ključanja vode i sumporne kiseline, a rizik od ispuštanja isparenja u atmosferu eliminisan je primenom skruber filtera. Ovi filteri rade tako što sakupljaju gasove koji se dižu u zatvorenim posudama za preradu i provuku ih kroz tečnost koja uklanja sve štetne materije iz vazduha. Tehnologija ovih filtera je proverena i široko korišćena više od 50 godina za sakupljanje i prečišćavanje otpadnih industrijskih gasova.

Laž 2: Otpadne vode će trajno zagaditi vode i zemljište

Projekat "Jadar" uključivao bi postrojenje za preradu otpadnih voda sa naprednim metodama prečišćavanja, kao što su ultrafiltracija, dvostruki ciklus reverzne osmoze, jonska izmena i remineralizacija. Sve rudničke i procesne vode bi se sakupljale i prečišćavale pre ispuštanja u rečne tokove, a kvalitet prečišćene vode bio bi jednak kvalitetu rečne vode. Osim toga, hidroizolacioni sistemi oko deponije i odlagališta stenskog materijala sprečili bi bilo kakvo potencijalno curenje u podzemne i površinske vode. Sve analize i predložena tehnička rešenja pokazuju da čak i u slučaju ekstremnih događaja kao što su hiljadugodišnje poplave ne bi postojao rizik od zagađenja rečnih tokova nizvodno od reke Jadar.

Informer

Laž 3: Ogromna potrošnja vode ugroziće vodosnabdevanje

Rudnik i procesno postrojenje ne bi uticali na rezerve vode za piće i poljoprivredu jer se nijedan postojeći niti budući izvor javnog vodosnabdevanja ne bi koristio za rudarenje i preradu jadarita. Projekat "Jadar" je osmišljen tako da se najveći deo potreba za vodom može podmiriti prečišćavanjem prikupljenih atmosferskih padavina i drenažnih voda iz rudarskih prostorija i reciklažom voda koje se već koriste u procesu prerade. Preostale potrebne količine bi se uzimale iz priobalja reke Drine na lokaciji kod Lipničkog Šora, a ne iz samog korita. Ova lokacija nije pogodna za izvore pijaće vode zbog prethodnih aktivnosti na iskopavanju šljunka, tokom kojih su uklonjeni površinski zaštitni slojevi. Takođe, za proizvodnju jedne tone ekvivalenta litijum-karbonata bilo bi potrebno 6.600 litara vode (6,6 litra po kilogramu), 75 puta manje od količine koju opozicija navodi u predlogu izmena zakona.

Laž 4: U Jadar će se ispuštati otpadne vode iz flotacije

Flotacija se uopšte neće koristiti. Otpad na projektu "Jadar" će biti u čvrstom obliku. O tome je za srpske medije nedavno govorio i profesor Mihael Tost, šef katedre za inženjerstvo u rudarstvu i ekonomiju mineralnih resursa na Univerzitetu Montan u Leobenu u Austriji.
- Dobar primer odgovornog rudarstva je otpadni materijal koji "Rio Tinto" planira da skladišti kao suvi sabijeni otpad. Neće postojati tečna jalovina. To znači da će za otpad biti potrebna znattno manja površina zemljišta, što opet doprinosi bezbednosti i stabilnosti deponije i ne dozvoljava vodi da prodre u otpadni materijal. To je relativno nova tehnologija iako nije prvi put da se koristi u svetu - rekao je profesor Tost.

Laž 5: Biće otvoreno 10 rudnika litijuma

Tvrdnje da se planira otvaranje deset rudnika litijuma u Srbiji nisu tačne. Trenutno se jedino potvrđeno ležište litijuma u Srbiji nalazi u dolini Jadra.