Foto: Srbi za Srbe
Društvo
Diraju me što nemam nogu i šalju me na kiosk da je kupim... Potresna ispovest malog Viktora kojem smo potrebniji više nego ikad
Potresna ispovest ovog dečaka i njegovog samohranog oca Gorana osvanula je na društvenoj mreži "instagram" i izazvala ogromnu pažnju javnosti i ljudi koji na sve načine pokušavaju da im pomognu!
Viktor iz Niša se svakodnevno suočava sa velikim izazovima zbog smanjenog lučenja hormona rasta i iščašenja kolena koje mu otežava kretanje. Zbog takvog stanja nema dana da se ne nađe na udaru svojih drugara, koji ga guraju i vređaju, toliko da zbog njih plače svaki dan.
- Iako znaju da teško hodam, drugari u školi me često ismejavaju... Jedan me je na fizičkom gurnuo i slomio sam ruku. Drugi drugari, odnosno to mi nisu drugari, govore mi da nemam nogu i da novu treba da kupim na kiosku - kroz suze, dok drži šipke u svojoj nozi, priča dete sa tek napunjenih 13 godina koji živi sa ocem i dve sestre.
Osim zdravstvenih problema sa kojima se hrabro bori uz pomoć dobrih ljudi, Viktor često zaostaje i materijalno za svojim vršnjacima.
- Nemamo računar, a sada kada imam informatiku, nastavnik mi traži da bar imam telefon na kome mogu nešto da uradim, ali, nažalost, nemam ni telefon. Bude mi teško, jer me i zbog toga deca diraju – tužnim glasom objašnjava Viktor.
Na pitanje ko mu je najveća podrška u najtežim danima, dečak bez razmišljanja odgovara:
- Tata nam je sve na svetu, uvek je tu za mene i sestre. Znamo da nas nikada neće ostaviti same!
Goran je posvećen svojoj deci i trudi se da im obezbedi najbolje moguće uslove, uprkos teškim okolnostima.
- Naša borba nije samo fizička, već i emotivna i psihička, jer se svakodnevno suočavam sa izazovima koje donose zdravstveni problemi moje dece. Ipak, nikada ne gubim veru, dajem sve od sebe da im obezbedim ljubav, podršku, nadu i stabilnost - priča tata Goran.
Da stvar bude još gora, pored Viktora, sa zdravstvenim problemima bori se i njegova sestra Andreja (16). Nedavno su oboje s porodicom bili u Rusiji zbog operacija, iako im je sam put u oba pravca predstavljao ogromnu muku i napor, posebno jer traje znatno duže zbog rata.
- Operacije znače Andreji pre svega zbog produžavanja potkolenice i da je manje boli desna noga. Vuče se na gelender, penje se polako… Kada se umori, onda je uzmem u ruke i nosim. Mi živimo na petom spratu u zgradi bez lifta, a Andreja zbog bolesti teško hoda, pa su muke da joj obezbedim normalan život svakodnevne - hrabro priča ovaj samohrani otac.
Kuća puna ljubavi
Iako žive u skučenom stanu od 30 kvadrata, Goran je uspeo da svojoj deci stvori paralelni svet koji od milošte zovu „životinjsko carstvo”. Njihov dom je ispunjen ljubavlju i pažnjom prema životinjama.
- Do sada su brinuli posebno o onima koje su pronašli povređene. Goran i deca ih zaleče, neguju i vraćaju u prirodu kada se oporave. Trenutno imaju zeca Teu, papagaja Miću, ribice, kao i povređenog goluba kome još nisu stigli da daju ime. Ovaj „angažman oko životinja” pomaže im da bar na trenutak zaborave na probleme - priča on.
U ovoj porodici stalna je borba sa brojnim zdravstvenim problemima. Andreja je do sada imala 27 operacija zbog nedostatka kosti potkolenice.
- To su ciklusi, imali smo i više operacija u nekoliko meseci, a do sada smo nekoliko puta boravili u Rusiji gde su joj operacije pomogle i umanjile veliku bol koju je osećala godinama. Ali, ona je veliki borac, kao i Viktor, pa sam optimista da ćemo trajno rešiti njegovo problem – objašnjava Goran,