MALA ŽENA SA VELIKIM SRCEM I OSMEHOM! Marina Cvetanov iz Kačareva najniža žena u Srbiji, visoka je samo 101 cm! (VIDEO)

Sa šest godina prvi put sam pitala mamu zašto me ljudi na ulici gledaju čudno, ali sada se u svojoj koži osećam odlično i svoj život ne bih menjala ni sa kim!

Ovako svoju priču za Informer započinje Marina Cvetanov (38) iz Kačareva, najniža žena u Srbiji. 
Ova harizmatična Kačarevka od rođenja boluje od ahondroplazije, zbog čega je visoka tek metar i jedan centimetar, a u šali često voli da kaže da je visoka metar i grašak. Iako joj je u obavljanju svakodnevnih aktivnosti potrebna stalna pomoć, ona ne klone duhom, već hrabro gura napred i bori se za veća prava svih osoba koje imaju problem sa rastom.

Borba od rođenja

- Rođena sam sa ovim oboljenjem i prognoze doktora u to vreme bile su strašne. Govorili su mojim roditeljima da ću ostati slepa ili gluvonema ili da ću živeti kao biljka... Ipak, sa osam godina prvi put su me operisali, a u naredne tri godine imala sam još dve operacije. Ne tako mali deo svog detinjstva provela sam u bolnici, bilo je naporno, a u teškim trenucima umela sam i da se zapitam što ja nisam kao sva druga deca. Ali danas živim život punim plućima i uživam u svakom novom danu. Nikada ne očajavam, jer da sam u životu mislila negativno, sada ne bih bila to što jesam - kaže Marina.

Informer

Ona ne krije da su je ranije znatiželjni pogledi i komentari ljudi povređivali.
- Jednom je čak neka majka svom detetu rekla "ne daj Bože nikome". To me je jako zabolelo. Ali već dugo se ne obazirem na takve stvari, a i zašto bih? Radim kao radijski voditelj, družim se, idem na koncerte, putujem i zaljubljujem se baš kao i sve druge devojke. Ranije sam se plašila da nikad neću naći momka, ali sam se prevarila. Moja prva ljubav bio je prvi dečko izrazito niskog rasta koga sam upoznala. To je bila ljubav na prvi pogled, ali je on nažalost umro. Imala sam i dečka normalne visine, maštali smo o zajedničkom životu, ali njegovi roditelji nisu želeli da on bude sa mnom. Tada sam prvi put zaista shvatila koliko moja visina može da utiče na moj život i sreću. Bilo je to bolno za mene, ali trudim se da život živim u uverenju da mi moja visina ništa u životu nije oduzela, već mi je mnogo toga i pružila - ističe naša sagovornica.

Informer

Ne predajem se 

Gde god da krene, makar i do omiljenog kafića, Marina mora da ima nekoga uz sebe jer su joj neke uobičajene stvari teško dostupne.
- Javni prevoz, kiosci, bankomati i šalteri su mi nedostupni. Dešavalo se da dođem kod doktora, mama kaže sestri na šalteru da je došla sa ćerkom, a ona je pita: "A gde Vam je ćerka?" Da ne spominjem koliko je teško naći odeću i obuću. A ja volim da se doteram, da se našminkam, ma radim baš sve kao i ostale devojke, samo je meni to malo teže. Ne volim da kukam i kad vidim nekoga da se žali kako mu je loše, obavezno mu kažem da mu ne može nikako biti teže nego meni. Tako ih hrabrim, teram da se suoče sa problemima i guram napred. Smatram da ljudi treba da budu pozitivni i da nikada ne prestaju da se bore za svoju sreću - kaže Marina.