Ona je istakla da ima vozačku dozvolu za automobil, ali da ne vozi, evo i zašto:

- Položila sam, ali ne vozim. U jednom trenutku sam se zakucala u zid u garaži zgrade u kojoj živim. I onda su mi se vratila sećanja udesa koji sam imala 2011. godine i te dve operacije kada sam umalo ostala bez ruke. Čekam da me prođe. Sada imam vozača.

Milica je ispričala i zašto se odlučila da promoviše baš ovu firmu.

- Kada su me pozvali vlasnici ove kompanije, koji su iz Turske, ja sam vrlo rado otišla na razgovor. Imam utisak da smo sada svi kao neki pioniri i idemo zajedno u budućnost. Eko autobusi će jednog dana biti zanimljivi i nekim novim generacijama, a o ovome će moći i da čitaju. A meni i te kako znači da jednog dana svojoj deci i unucima pričam da sam ja bila zaštitno lice električnog autobusa koji je tek stigao u Beograd. Drago mi je da sam deo ove priče, a i inače i kroz život se trudim da zdravo živim, pogotovo poslednjih pet, šest godina. Dete sam koje je došlo u Beograd sa sela. Sada sam deo nečega što je dobro za ovaj grad, za našu zemlju i neke nove generacije. Naravno da mi je srce puno i da sam srećna - rekla je Milica, a potom otkrila da se nekada često i sama vozila gradskim prevozom.

Informer

- Koliko puta sam se ja vozila gradskim autobusom... Vozila sam se i sa 13, 14 godina kada sam bila u školi pevanja Aleksandre Radović. Zapisivala sam brojeve autobusa, trolejbusa, stanica, da znam na kojoj silazim i gde treba da pređem da uđem u drugi. Nemam utisak kao da je to bilo nešto davno.

Po ulasku u autobus, izabrala je poslednja sedišta. Ona su uvek bila rezervisana za "nestašnu decu".

- Jesam, da. Uvek sam bila pri kraju. Volela sam i na času da šapućem i da galamim. Ne znam da li sam to nekada rekla. Ne sećam se da li je bila prva godina, ali mislim da jeste. Imala sam strašno nisku ocenu iz vladanja. Zasluženo. Bila sam galamdžija.

BONUS VIDEO: