KRIVI SMO SVI, OVO JE NAJGORE ŠTO MOŽE DA SE DESI! Ana Mihajlovski u suzama zbog masakra u školi: Ja imam dete od 14 godina

Nezapamćena tragedija dogodila se jutros u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" na Vračaru, gde je četrnaestogodišnji dečak ubio osmoro dece i pripadnika obezbeđenja škole, Dragana V., a tom prilikom ranio je i još nekoliko učenika, kao i nastavnicu. 

Ana Mihajlovski, koja je i sama majka deteta od 14 godina, van sebe je zbog tragedije koja je potresla celu Srbiju. Ona se sa suzama u očima obratila svojim pratiocima na društvenoj mreži Instagram i izjavila saučešće porodicama nastradalih, ali i ukazala na neke od problema, te priznala da se plaši da svoje dete pošalje u školu.

Informer

- Ja moram da se uključim, iako je najbolje ćutati u ovim momentima, ja moram da kažem nešto. Toliko mi je žao svakoga ko je imao ikakve veze sa ovom tragedijom. Mi govorimo o deci, ja imam dete od 14 godina, to je mozak star 14 godina, koji je došao do ovakvog pucanja. Ne zaboravite to dok tražite imena i pravdu. To nije pravda, to je horor. Krivi smo svi. Svako od nas danas treba sebi da postavi određena pitanja, u ovom trenutku će nam najmanje pomoći ime ubice, to je dete, jedino što može da nam pomogne je prepoznavanje uzroka. Dalje od ovoga nema, ovo je dno. Ovo je najgore što može da se desi, svako od nas treba sebi da postavi neka pitanja, kako bismo prepoznali uzroke i kako se ovo nikad ne bi desilo. Mnogo mi je žao. Ja imam dete od 14 godina, nemam reči da opišem. I na kraju, kao čovek i kao roditelj, kakva je ovo tragedije, mnogo mi je žao tih porodica, ali i deteta koje došlo do ovoga, žao mi je svih. Zaustavite se sa tim. Svi ti mali mozgovi su žrtve - govorila je kroz suze Ana.

Informer

Ana je zatim istakla da će od sata postojati strah kod roditelja koji svoju decu šalju u školu, jer kako kaže, ne zna se koliko još "tempiranih bombi" postoji. 

- Zar ima dalje? Sutra mi roditelji treba da pošaljemo našu decu u školu i da se tresemo, jer ko zna koliko ovakvih tempiranih bombi postoji. Treba da ih šaljem u školu znajući da će ih "bulingovati", a da škola ne da nema mehanizme da ih zaštiti, nego jedino što radi jeste pranje od odgovornosti... - poručila je ona.

Ona je na kraju rekla da ne želi da ćuti više i da želi da se nađe razrešenje za celokupnu situaciju. 

- Ja hoću rešenja, neću da ćutim i manite se više toga "ćutite", ćutimo predugo i evo dokle nas je dovelo! Hoću reakciju institucija kad mi neko dira dete, hoću zakon za roditelje nasilnika, hoću psihološko savetovalište za decu koja su vaspitavana da muče tuđu. Hoću ustanovu za maloletnike koja se bavi problematičnim slučajevima na pravi način i u skladu sa vremenom u kom živimo. Hoću savesne psihijatre, savesne socijalne radnike - završila je Ana.