ISPLIVALI SVI DETALJI I ON JE ŽRTVA NASILJA! Voditelj progovorio o paklu koji je prošao!

Potrešen zbog pucnjave u školi „Vladislav Ribnikar“, kao i sve češćim pisanjima u medjima o vršnjačkom nasilju, voditelj je u ispovesti za "Grand" otkrio da tek kada je probuđena svest o nasilju, shvata da je i sam bio žrtva u osnovnoj školi.

- Moja baka je živela u Nemačkoj i od nje sam često dobijao lepu garderobu, prelepe olovke, bojice, flomastere, školski pribor koji je tada bio drugačiji, nedostupan u našim krajevima. Sećam se koliku je mržnju tada imala prema meni ucčteljica Ružica koja mi je uzimala te iste olovke iz Nemačke i davala male i dotrajale rekavši ‘Ti sa ovim piši’.

Učiteljica je bila ljubomorna što dobija lepe stavari pa ga je naterala da obuče mantilić da se ne bi videla lepa garderoba, a zatim ga je prebacila u drugi razred i napravila mu traumu.

– Onda je bilo slikanje celog razreda, a ja sam došao u nekoj lepoj majici kao i sva deca, ali jedino mene ne naterala da je skinem i da obučem đački mantilić. Takođe, prebacila me u drugi razred na nedelju dana, jer sam bio kao nestašan i napravila traumu jer me odvojila od svojih drugova.

Informer

Sećanje na osnovnu školu i danas mu budi neprijatnost zbog učiteljice za koju kaže da je otvoreno imala svoje miljenike i tako ga sputavala i omalovažavala. 

- Kada sam napravio posao i kada god bi me videla u gradu, to su bile pohvale i oduševljenje sa njene strane, ali nikada do dan danas nisam zaboravio njene gestove gde je svesno neku decu, pa i mene sklanjala da pokažemo svoje talente- istakao je Medić.

Medić je dodao da ga učiteljica nikad nije zaštitila, iako je znala da je u školi često meta vršnjačkog nasilja.

– U školi je bila grupa dečaka koja me je uvek čekala kada se menjaju smene, vukli bi me za garderobu, čak su mi jednom žiletom isekli majicu. Ona nije umela da me zaštiti. Par meseci sam morao da idem drugim putem da te iste vršnjake ne bih sreo.

Informer

Medić jeispričao da su se problemi rešili intervencijom njegovog oca.

-Umesto učiteljice moj otac je morao da reaguje. Popričao je sa dečacima koji su me maltretirali i tako prekinuo agoniju koja je duđe vreme trajala. Niko u to vreme od učiteljice pa do psihologa, nisu se bavili tim stvarima, tvrdeći da su to dečije igre koje sami moramo da rešimo– ispričao je Siniša koji i dalje ima traume iz detinjstva.