PETRU SAM UČILA DA BUDE ZAHVALNA BIOLOŠKOJ MAJCI! Ana Divac o ćerki koju je usvojila i odnosu prema njoj!

Kako je Petra nedavno sama progovorila o usvajanju i pokrenula Fondaciju "Usvojeni za usvojene", na ovu temu je sada progovorila i njena mama Ana:

Informer

- Mogu da pričam samo iz svog iskustva. Imam i biološku decu i znam da ne postoji razlika u ljubavi. Svesna sam da mi ne znamo sve o svom poreklu, kao i da svaka porodica nosi svoju dinamiku, i zato se nikad nisam brinula o Petrinom poreklu. Isto je i kad rodimo dete, ne dođe nam sa uputstvom, nego sledi traganje i povezivanje na način koji najbolje znamo kao roditelji.

Supruga Vlada Divca je naglasila da sebe nikada nije doživljavala kao bolju ili plemenitiju od Petrine biološke majke.

- Nijedno svoje dete ne gledam kao savršeno, znam im sve mane, kao i vrline, i sve ih jednako volim. Petru sam oduvek učila da bude zahvalna svojim biološkim roditeljima, posebno majci koja je imala hrabrosti i ljubavi da je rodi i da je da nekome ko će joj pružiti porodicu i sve što uz to ide. Nikada sebe kao majku nisam doživljavala kao bolju ili plemenitiju od njene biološke. Nas dve smo bile potrebne da Petru podignemo - ona da je donese na ovaj svet, a ja da je gajim. I meni je to mnogo lepo, da smo na taj način spojene - rekla je Ana Divac.

Informer

Inače, Petra Divac, u okviru Fondacije Ana i Vlade Divac pokrenula je projekat “Usvojeni za usvojene”, namenjen usvojenim mladim ljudima sa teritorije Beograda.

Ona je nedavno otkrila kako se odlučila na ovaj korak i kako danas gleda na proces usvajanja dece.

- Dugo sam razmišljala na koji način mogu da pomognem, pa i napravim promenu u nečijem životu. Nedavno sam pričala o svom usvajanju sa ljudima iz okruženja koji su me pitali zašto ne uradim nešto sa Fondacijom na tu temu i tako mi usmerili misli ka ovoj ideji. Nisam bila sigurna kako će se odvijati, ali sam želela da bude dostupna svim usvojenim ljudima u Srbiji. Tako su nastale grupe podrške. Smatram da najveću pomoć možemo da pružimo kad polazimo od sebe - rekla je ona i dodala:

- Neko vreme preispitivala sam sebe da li sam spremna da javno pričam na temu usvajanja i koliko ja mogu da utičem na nečiji život. Razmišljala sam o mogućim preprekama, ali je dominantna misao bila da nedostaje otvoren razgovor. Ljudi mi često postavljaju razna pitanja, kako da bi se obrazovali, tako i iz čiste radoznalosti. Odlučila sam da pokrenem projekat 'Usvojeni za usvojene' zato što znam i na svojoj koži sam osetila različite probleme sa kojima se suočavamo mi koji smo usvojeni”.