OTVORIO DUŠU, PROGOVORIO O NASILJU NAD ĆERKOM: Počelo je sa šamarom i otimanjem užine, nije imala ni sadam godina!

Njegova lična situacija, je "izašla" javno, kako ističe Marko Kon, on radi na zaštiti sve dece, koliko je to moguće.

- Slučajno i neplanirano je to izašlo javno. Mi smo javni ljudi i bavimo se medijima, i drugog oružja nemamo. Prosto, nalazimo se u trenutku kada je neophodno zaštiti najmlađe, svu decu koliko god je to moguće. Naše se medijsko istupanje tumači na razne načine, ali nije upereno protiv škole, ni protiv roditelja deteta sa kojim je Klara imala problem. Našli smo se u situaciji u kojoj sve deluje kao da nema izlaza, odnosno mehanizma.

On je naglasio da ne želi da ugrozi neko drugo dete, dok štiti svoje, ali mu smeta činjenica da njegova ćerka treba da ostane u školi još osam godina sa dečakom koji je zlostavljao.

- Time što štitim svoje dete, ne daje mi pravo da neko drugo dete ugrozim. Prvi sukob bio je na početku školske godine. U pitanju je drugi razred. Klara još nije imala 7 godina, kada se to sve desilo. Počelo je sa šamarom i otimanjem užine. Moja reakcija je bila da pozovemo roditelje tog deteta i da ih pozovemo da se družimo u parku van škole, da spojimo decu u nekim koliko - toliko kontrolisanim uslovima. To su dečje stvari, hajde da "ispeglamo" to, jer oni treba da idu u školu još osam godina! Taj dečak je prestao nasiljem nad njom, ali ne i nad drugom decom.

Informer

Škola je preduzela sve, u zakonskim okvirima, ali je Kon svestan, da su već zakoračili u nešto sa čim ne mogu sami da se nose.

- Učitelj, ili nastavnik ako se dvoje dece biju, on ne sme da ih razdvoji, jer je to ugrožavanje dece, ne smeš ni da vičeš na decu! To je zvanično i tako je u zakonu. Ima još toga što nama deluje sumanuto. Na primer, dete od 1 - 4 razreda osnovne škole, ne sme da padne na popravni, bez saglasnosti oba roditelja. Škola je postala samo obrazovna ustanova, a ne vaspitno - obrazovna ustanova. Nastavnom kadru je oduzeto svako pravo. Nemaju pravo da dete pošalju kod psihologa, ne smeju da ga izbace sa časa.

Suludom situacijom, nazvao je to porodično iskustvo, tačnije iskustvo ćerke, zaključivši.

- Hoću da koliko god je u mogućnosti, škola garantuje bezbednost. Teško je pričati u ovom trenutku. Kada su deca u školi, to je jedini trenutak kada neko od roditelja nije sa njima. U svakom trenutku smo mi roditelji odgovorni šta ono radi. Ali kada nije sa mnom, onda sam tu "štafetu" predao nekom, a ako taj neko nema nikakvo zakonsko ovlašćenje da radi svoj posao, onda smo kao društvo u problemu! Nešto mora. Ne kažem da treba da dobiješ dnevnikom po glavi od učitelja, ali pravo nije okean bez obale i nosi određene obaveze. Meni kao laiku pada na pamet - suspenzija đaka. Izvoli, napolje... Maloj deci je potrebno vođstvo.

Informer