Potresna ispovest Nade Obrić o borbi sa kancerom: Bilo je deset hemioterapija, a dvadeset pet zračenja - deci sam videla strah u očima

Nada Obrić proslavljena je pevačica narodne muzike, a njen život, osim blistave karijere, obeležila je i borba sa opakom bolešću.

Nju je instikt tri puta odveo kod lekara i svaki put je bilo, kako kaže, "minut do", ali je uvek iz te teške borbe izašla kao pobednik.

- Prvi put se to desilo 1999. godine, tada moja deca još nisu postali svoji ljudi. Bili su još uvek na fakultetima i ja kada sam to čula odmah sam razmišljala šta mi je i kako činiti. U sredu sam saznala, u ponedeljak sam operisana. Moji instikti su me i prvi put i drugi put i treći put odveli tako kod lekara - priča Obrićeva, koja se prisetila trenutka kada je prvi put saznala da ima kancer:

Informer

- Sve je bilo nešto u pet do dvanaest, nešto u minut do dvanaest, a ovo poslednje je bilo u sekund do dvanaest. Stalno molim ljude da im se šalju znaci, da ih prepoznaju i da samo sekundu popričaju sami sa sobom i da vide šta je to možda čudno što se njima dešava i da bez stida i srama odu od lekara do lekara pa ako je nešto, pronaći će se. To nije sramota, bolest ne pita, bolest svakoga može da snađe, sramota je, pogotovo u današnje vreme, ne obratiti se lekaru i ne zatražiti pomoć - kaže Nada u emisiji "Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović" i apeluje na sve kada osete promene da se jave lekarima.

Nada je o borbi sa opakom bolešću pričala i javno na televiziji ne bi li skrenula pažnju ljudima.

Informer

- Ja sam prva u ovoj zemlji izašla i rekla šta mi se desilo i to još kod pokojnog Minimaksa u emisiji. Tada sam živela na Bežanijskoj kosi, četiri moje poznanice, komšinice, od toga jedna dobra prijateljica, su došle i rekle mi da su nakon tog mog razgovora koji su čule otišle na pregled i završile na operacionom stolu. Čim je operacija znači da nije dobro - iskrena je Nada.

Pevačica je otkrila i šta joj je bilo najteže u periodu lečenja i tretmana kroz koje je prolazila.

- Bilo je deset hemioterapija  a dvadeset pet zračenja. Naravno da je to užasno teško. Poslednjim atomima snage sam se borila da ne padnem u krevet. Gledam decu, gledam im te oči, niko ništa ne govori, vidim njihov strah u očima. I, onda razmišljam ako sada posle hemioterapije legnem i ubolestim se, njima ću samo otežati, a sebi neću pomoći - iskreno priča.

Informer

- Doktorka jednoj sestrici koja je radila sa njom posle neke moje pete - šeste hemioterapije, sećam se, kaže: "Ja se ove Nade bojim", a ova mala: "Joj, pa zašto, pa ona je divna", počne da me hvali, a ova odgovora: "Ona žena nije normalna, ona dolazi i ide sa hemoterapiji kao da je bila na kafi. Ni kosa joj nije opala", a opadala mi je u grumenovima, ali sam toliko gustu kosu imala.

Muzičarka je ispričala i kako je provodila dane.

- Dođem kući posle toga, malo odmorim onda idem da prošetam, ne mogu, korak po korak, ne mogu, malaksala, al' idem, još malo, pa još malo. Najnormalnije sam se ponašala u kući, a kad ćerka nije tu, onda ja malo prilegnem, da skupim malo snage - zaključuje Nada Obrić.