Dečko joj pucao u glavu, pa izvršio samoubistvo: Srpska glumica preživela horor, milimetri su je delili od sigurne smrti!

Glumica Ivana Panzalović 2017. godine preživela je horor kada je plastični hirurg Srđan Cvetanović nakon šestomesečne veze pucao u nju, a zatim izvršio samoubistvo.

Ivana je preživela, ali malo ju je delilo od sigurne smrti.

Informer

- Lekari su mi rekli nekoliko dana nakon svega da su mene mikromilimetri spasili, metak me je okrznuo. Ne gledam na to tako, već kao na ozbiljnu povredu. Meni je vibrirala čeona kost, zbog toga je nastao hematom i onda sam operisana. Međutim, da je ta čeona kost pukla, raspršila bi se u glavi i onda ne želim da razmišljam šta bi moglo da bude. Zaista su me mikromilimetri delili od smrti - rekla je ona jednom prilikom za Blic.

Mediji i čitava javnost su pratili sve što se tih dana događalo oko nje, a na pitanje kako je izgledalo prvo jutro kada se probudila iz anestezije u bolničkoj postelji i ugledala dan Panzalovićeva je tada odgovorila: 

Informer

- Nisam ugledala dan, videla sam oca. U tom trenutku sam tražila da mi donesu "koka-kolu" i cigaretu. To im je bilo potpuno neverovatno. Onda su im objasnili da je to zapravo dobro, jer su shvatili da sam to ja i da je sve prošlo bez većih posledica po telo.

Glumica je, srećom, vrlo brzo uspela da se oporavi od povrede.

Informer

- Bila sam srećna što sam se oporavila, ali prvih mesec dana sam zbog povrede bukvalno provela u stanu. Nisam izlazila napolje. Radovala sam se svakom minutu, posle sedam dana u bolnici to je bilo jedno veliko olakšanje. Srećom, nisam imala nikakve veće bolove, sve drugo je bila stvar prirodnog oporavka - rekla je ona i dodala:

- Život može da dobije potpuno drugačiji epilog za kratko vreme. Nikada nisam mogla ni da naslutim da će mi pucati u glavu. Ali, da sam mislila da može da dođe do toga, nikada ne bih bila na tom mestu. To je ono kada kažu: "Da znam gde ću pasti, ja bih sela". Mesec dana pre toga sam proslavila trideseti rođendan. U tom momentu u mom životu nije bilo nijednog težeg trenutka, ni približno. Ali ponosno mogu da kažem da mi nije bilo suđeno da se desi ono najgore, zbog čega se neizmerno radujem. Bog je odlučio drugačije, srećna sam zbog toga i radujem se svakog dana.