"U kuću u kojoj sam je našla mrtvu više nisam mogla da uđem": Zorica Marković skrhana, pevačicina ispovest tera suze na oči

Folk pevačica Zorica Marković odrasla je u selu Tubići, u kojem je provela svoje bezrbižno detinjstvo, gde joj je danas, ipak, teško da se vrati.

- Netaknuta priroda, čista voda, vazduh, domaća hrana, zdrava, sve mi to nedostaje - započela je muzičarka svoju ispovest o rodnom mestu, pa dodala:

- Odem ja u Tubiće, naravno, ali, priznajem, otkako su mama i tata preminuli, brat i sestra, malo mi je teško da odem - priča iskreno Zorica.

- Mislim, naravno, imam ja tamo brata, snaju, imam dosta rodbine i njihove porodice, ali neka praznina i nekako... tamo gde sam mamu, tog dana, tog jutra, našla kada je preminula, ja u tu kuću više nisam mogla da uđem.

Informer

Na ovo mesto pevačicu podseća mnogo toga, ali je, najpre, vezuju njeni roditelji, kojih dana više nema.

- Mama nas je napustila u 74. godini i tata u 86. godini. Od njega sam nasledila hiljadu nekih zdravstvenih mana, a od mame sve drugo. Naravno, bili su oboje, za mene, najbolji na svetu, kao i cela familija. Ima nas mnogo, ali od majke, ono što mi je najdraže, po čemu je ja pamtim, i upravo sve ovo u životu što sam ja uspela i prenela na moje sinove, nalsedila sam ono nešto što nema cenu, a to je "budi dobar čovek", "nemoj nikome ništa loše da misliš", "pomozi kad god možeš, kome možeš". "Čuvaj obraz i čast i poštenje" i "rad, red, disciplina". Pa nek' sam i pedest posto toga zadržala... Naravno, vremena se menjaju, ja sam učestvovala u raznim formatima gde ljudi izazovu nešto što je bespotrebno, ali suština moje ličnosti je da ja jesam kopija moje majke - kažem, fizionomija oca, a sve druge i mane i vrline povukla sam na nju - ističe Zorica.

Informer

Kako je rekla, i dan danas, kada joj se dešavaju neke stvari u životu, majka joj je uvek u mislima.

- Uvek mi je ona pred očima. Kad god me nešto ponese, da poletim, da nemam kontrolu, iskušenja u životu... samo mi se stvori njen lik sa maramom. Kad je onako namešta, pa je ovako veže. I sve mi je... da, zaplakaću, ali evo, potrudiću se da zaustavim suze. Sve prestaje da važi, zato meni avioni, kamioni i druge stvari nemoralne, mogu ljudi svašta da kažu, ali to ne mogu da mi pripišu, ja k***a nikada nisam bila - zaključuje Zorica Marković za Blic.