"Ćenta je zvao svaku kafanu kako bi pronašao Vesnu Zmijanac!" Rade Lacković otkrio šokantne detalje: "Za 10 minuta upali su momci sa utokama"

Popularni pevač narodne muzike, Rade Lacković, svoju karijeru je započeo još osamdesetih, pevajući po seoskim lokalima u Mačvi. On se ubrzo preselio za Nemačku, gde je postao jedan od najplaćenijih kafanskih pevača.

On je sada otkrio detalje svog odrastanja, života u Nemačkoj, privatnog biznisa i ljubavnog života.

Informer

Zašto vas nema u javnosti, jako retko se pojavljujete u medijima?

„Ruku na srce, moram da priznam da sam lenj po tom pitanju, kada me neko pozove nisam odbijao, ali se nisam ni laktao da gostujem. Ovakve emisije su lepe jer mogu da ispričam mnogo toga što se ne zna o meni.“

Da li je tačna da vam je otac preminuo kada ste otišli za Nemačku?

„Jeste, desilo se to 1989. godine, znali smo da ima kancer pluća, doktor je rekao da nema leka. Kad sam dobio poziv da idem u Nemačku, pitao sam ga šta da radim, on mi je rekao ‘sine, idi neka te sreća prati. Meni ne možeš pomoći, gledaj svoj život, možda će ti to promeniti budućnost, a od mene ti ništa ne vredi, neka te Bog čuva’. Posle deset dana mi je stigla informacija da mi je otac preminuo, to je bila nedelja rano ujutru. Nisam pevao to veče i razmišljao sam da li da idem kući – ako odem kući, tamo ću da ostanem minimum mesec dana, a za to vreme će doći neko i zauzeće mi mesto. Odlučio sam da ostanem tamo, nisam prisustvovao sahrani, ali nisam osećao grižu savesti, osećam sam kao da je uz mene… Ja sam svojoj deci rekao, kao kada je Tito pisao testament ‘ako ikada umrem’, tako sam i ja deci rekao ‘bez trubača ne počinjite ništa’.“

Informer

Devedesetih godina ste bili izuzetno popularni, znam za jednu priču da u Sidneju na turneji ljudi nisu mogli da uđu u salu koliko ih je došlo.

„Jeste, uvek sam pravio paralelu, znam da sam počeo da pevam u jednoj maloj sali u Klenju u Domu Kulture, a onda sam stigao i do tih velikih sala. U Australiji sam čekao da mi menadžer da znak da izađem na binu, nisam imao predstavu kolika je ta Bonering sala, organizator je pitao koji bi orkestar voleo da svira, ja sam rekao da to budu moji zemljaci Slavko i Maja iz Badovinaca. Menadžer mi kaže da krećemo, ja kako ulazim tako se svetla pale, tribine pune, sve je bilo puno. Tamo mi je bio jedan brat iz Klenja koji ne pije, ali to veće se toliko napio da su ga izneli koliko se napio od sreće što je njegov brat uspeo.“

Informer

S obzirom da ste godinama radili u kafani, da li ste prisustvovali nekada neprijatnim sitaucijama?

„Bilo je, sećam se da sam jedne noći pevao u nekoj velikoj kafani koja ima 300-400 mesta, a gore ima restoran i šank. Te noći je pevala Vesna Zmijanac, tada nije bilo mobilnih telefona, pa je Rade Ćenta zvao na broj od kafane, trebala mu je Vesna, šanker je spustio slušalicu na šank i rekao konobaru da ode po Vesnu, međutim u međuvremenu je neki gost koji je sedeo na šanku uzeo slušalicu i svašta napračio Radetu, a on je tada bio u Ofenbahu, te godine mu je bilo ograničeno kretanje. Posle 10 minuta je došlo 10 momaka sa utokama, svi su bili na nogama, ko je zvao, ono ovo, a taj delija je pobegao odmah posle poziva jer je znao šta sledi“, ispričao je on za domaće medije.