Kolumna Milija Čolića: Kratka istorija estradnih nadimaka

Većina zna, ali ponoviću, da je u trenutku kada je debitovala na domaćoj estradi zahvaljujući egzistenciji Nade Mamule, Nade Topčagić, Nade Obrić i Nade Pavlović, talentovana Nada Polić bila primorana da menja ime. Na nagovor maštovitog kompozitora Vukasa i očigledno pravog znalca za šou-biznis, pored imena promenila je i prezime, pa je tako rođena Ana Bekuta. Važno je napomenuti da je „bekuta“ vrsta malog noža koji se najviše, kako tvrde upućeni, koristio u Crnoj Gori.

Informer

Evidentno je da je mlada devojka iz Brčkog, Fahreta Jahić, imala sve predispozicije da postane zvezda osim imena koje nikako nije bilo reprezentativno. Brenom ju je nazvao košarkaški trener koji je jako teško lomio preko jezika njeno ime. Minimaks joj je dodao epitet „lepa“, a ostalo je istorija.

Jasna Milenković svoje estradno ime je skovala od prva dva slova svog imena i prezimena. Minimaks je njeno umetničko ime prokomentarisao rečima da je najbolje od svega to što se ne zove DUbravka PEtrović.

Magiji umetničkog imena od samo četiri slova na samom početku karijere nije odolela ni Ana Nikolić pa je na omotu njenog prvenca velikim slovima bilo ispisano NIKA. Pretpostavlja se da je ovo bio savet Marine Tucaković.

Informer

Što se tiče umetničkih imena, najviše je primera gde se tradicionalno, starinsko i „ruralno“ ime menjalo, modernijim, zvučnijim, manje smešnim i lako pamtljivim. Tako je Lepava Mušović širokom auditorijumu poznata kao Lepa Lukić. Lepa je skraćeno od Lepava dok je prezime Lukić zadržala od bivšeg supruga koji ju je obožavao. Radojka Adžić je verovatno jedno od najrogobatnijih imena koje je javna scena imala. Dara, Rada, Bubamara su nadimci koji apsolutno odgovaraju ovoj pevačici, jer priznaćete da bi bila Radojka u punoj grandioznosti, Dari Bubamari fali još minimum 50 cm visine. Primera radi, imajući u vidu visinu i težinu, Ćana bi bila idealna Radojka.

Informer

Seksepil i raskošnu lepotu kakvu je posedovala kao i vrcavi tekstovi pesama koje je pevala naterali su Savku da postane Saška Karan. Sve, sve ali prosečan Balkanac nikada ne bi poverovao da Savka može da ima „srce puno baruta“ i da „hoće da da ali da joj je stalo da ga muči malo“. Slično je bilo i Jovankom Tipšin. U godinama u kojima se pojavila domaća estrada se okretala zapadu, novim tendencijama, modernom i elektronskom zvuku. Jovanka na struju, pa makar i monofaznu nikako ne bi bilo dobro rešenje. Jovana Tipšin, je pored dobrog „gena za ljubav“ imala i dobar gen za šou-biznis.

Na kraju čini se da ima istine u onoj narodnoj koja kaže: „Zovi me i lonče, samo nemoj da me razbiješ“