BOLNA ISPOVEST ANĐELE ĐURIČIĆ! Bivša "Zadrugarka" ogolila dušu i za Informer.rs progovorila o velikoj tragediji u porodici, JEDNA STVAR JE STALNO PROGANJA

Anđela Đuričić bila je gost redakcije portala Informer.rs i otvorila dušu o privatnom životu. Iskreno je pričala o bratu bez kog je ostala u 18. godini i tugom sa kojom se i dalje nosi, iako je prošlo 4 godine od tragedije koju je njena porodica doživela. 

Informer

Sa 18 godina si izgubila najveći životni oslonac, kako se to dogodilo?

- To je bio veliki šok, tragedija. Preko noći, kroz par minuta. To mi je promenilo život i razmišljanje, sazrevanje. Od tada sam počela drugačije da gledam na život. To mi je pomoglo da ne gledam više samo sebe. U tom periodu života svi misle da su najbitniji i da ih čeka život, a zapravo nas ne čeka ništa osim porodice. U životu sve može da se kupi, nadomesti, osim momenata sa porodicom. Svaki put kada legnem iste mi se fotgrafije vrte po glavi i to nikada neće proći već sam naučila da živim sa tim. Taj događaj je celoj porodici promenio život. Gledam da usrećim i sebe i porodicu koliko god mogu u životu. Smatram da je mojim roditeljima taj događaj naneo stresa, i zasigurno im je skratio život. Nikada se neću oporaviti od tog događaja, meni su u glavi stalno te iste stvari. 

Koje su to slike koje su ti i dalje pred očima?

- Ne bih mogla nikada da budem detaljna, jer to je nešto što će zauvek ostati u glavama nas koji smo tada tu bili i članovima naše porodice. To su slike koje ne mogu da prevaziđem, verujem da svi ljudi koji su doživeli nešto tragično u životu imaju te neke slike kada se desilo tu na njihove oči gde su videli neke stvari. U glavi su mi slike tih trenutaka kada smo došli posle 5 minuta gde sam ja videla to, pa bolnica. Kasnije sam taj čin kada ide sahrana, to je nešto što nikada neću zaboraviti u životu. Sada će četiri godine kako njega nema, a meni su svaki dan iste slike u glavi i dalje.

Šta si htela da mu kažeš, a nisi uspela?

- Ja uvek kažem, dok ne izgubiš nekoga, koliko god da si svestan šta imaš, ne nisi svestan. Ljudi tek kada izgube nekoga shvate koliko su ga voleli i koliko je bio bitna karika u njihovom životu, koliko ne mogu da zamisle život bez te osobe. Koliko god puta da sam rekla da ga volim, malo je, u tom trenutku od kada ga nema. Bez obzira što smo mi živrli zajedno i što sam mu stalno govorila to, delili smo sve, što bi rekli od toga da se potučemo do toga da se grlimo, ljubimo od malih nogu do tih 20. godina malo je. Htela sam da mu kažem mnogo, ne mogu da izdvojim ni jednu stvar sem toga da ga volim i da sam ponosna što je on bio moj brat.

Informer

Da li je on bio sam u autu?

- Jeste

Da li je bila neka svađa ili je on voleo brzo da vozi?

- Nije bilo ništa, nikakva svađa, sve normalno. Razgovarali sve normalno, dečko otišao da se provoza malo. Kao svi momci u tim godinama, neka mladost. Kroz par minuta, ne mogu da nađem adekvatno objašnjenje za to, u mojoj glavi nikada neće postojati objašnjene za sve to. Postoje pitanja na koje nikada neću dobiti odgovor ni ja ni moja porodica, a to samo zna onaj gore zašto su neke stavri morale da se dese. 

Koliko ti teško pada činjenica da sa njim ne možeš da podeliš ni svoju tugu, a ni sreću?

- Mnogo, ali s druge strane kada pričam sa bratom i sestrom, u svojoj glavi sam tako namestila da svaki put kada pričam sa njima ili sa mamom i tatom on mene sluša. Svi znamo gde duša čoveka ide, ja sam sigurna da je njegova baš tamo gde treba da bude i mislim da u svakom mogućem trenutku on mene sluša, bodri i da je možda on baš svakog trenutka pored mene i kada mi je bilo teško pa mi je pokazao neke znakove, ja mislim da je on moj bog koji me usmerava da ne pogrešim,da budem pametna sestra na koju se on danas ponosi sigurna sam. I da kaže ponosno ovo je moja sestra. 

Kako je izgledao interviju sa Anđelom možete pogledati u videu ispod teksta: