TIJANIN OTAC PRED SUĐENJE UBICI Nema kompromisa, nema milosti!

To "samo da je..." može da promeni samo jedan zakon. Tijanin. 

Zakon koji bi dao ovlašćenja, ali i obavezu, policije da reaguje odmah po nestanku, a ne tek posle dva cela dana, kako je to danas. Tijana je već spasila dva života jer je policija, kako ćete saznati iz intervjua, reagovala odmah u slučaju dva nestanka, a može da ih spase još mnogo. 

Njen otac Igor Jurić od 26. jula 2014. ima samo jednu misiju - da njena smrt ne bude uzaludna, a njihovu patnju ne doživi više ijedna porodica. U potresnoj ispovesti za Nedeljnik, nedelju dana nakon što je Tijanin ubica, veštačenjem proglašen uračunljivim za nastavak suđenja i uoči glavnog pretresa, Igor Jurić govori o tome kako se porodica izborila sa strašnim gubitkom, u čemu su pronašli utehu, ko ih je razočarao, a ko podržao i, što mu je sada najvažnije, šta će Tijanin zakon učiniti za ovu zemlju. 

- Vrtim film svako jutro i svako veče, šta je moglo i da li se nešto moglo promeniti da je policija drukčije reagovala, da Tijana nije stigla tog dana sa mora i da nije vraćala taj prokleti duks. Snagu mi daje upravo ona. Jer, ona je zbližila mnogo ljudi, ona je mene upoznala i spojila sa velikim brojem ljudi iz celog sveta. U njoj su ljudi prepoznali oličenje dobrote, čednosti i istinske ljubavi. Moja je obaveza da se njen lik ne sme zaboraviti i ja ću to svojim delima i opravdati. Taj famozni član 72. zakona o policiji mora biti promenjen i biće promenjen. Imam garancije čoveka kome mnogo verujem. Verujem ministru policije Stefanoviću. Ne političaru Nebojši Stefanoviću već njemu kao čoveku. Kakav je on političar ne znam jer ja se u politiku ne razumem i nikad me nije interesovala, ali je on meni i mojoj porodici pokazao veliku dozu saosećajnosti, bio sa nama i davao nam veliku podršku u svakom trenutku - ispričao je Jurić za Nedeljnik. 

- Sigurno se mnogim roditeljima desilo da dete nestane na pet minuta, da ne znaš gde je i da ti srce stane od straha... Sad zamislite situaciju gde nema tvog deteta, da si ti siguran da je ona u opasnosti jer je jako dobro poznaješ, a da dolaze ljudi koji su zaduženi i plaćeni da je traže i uporno ti postavljaju jedno te isto pitanje,ne jednom već 1.001 put: "A da ona ipak nije kod dečka?". Kad se usvoji zakon, ti isti koji su u Tijaninom slučaju postavljali takva glupa pitanja prvo će morati da je nađu a posle da prosuđuju. Predlog "Tijaninog zakona" je u evropskim institucijama na usaglašavanju i kada to prođe biće na dnevnom redu skupštine. Sa druge strane,bez obzira na obostrano poštovanje, ja sam rekao da sa borbom neću prestati dok se ne usvoji i ministar Stefanović to zna... Okej, probijeni su neki rokovi i obećanja ali verujem da će biti uskoro. A ako iz bilo kog razloga ipak ne bude, sakupićemo ne 30.000 koliko je potrebno, već dva miliona potpisa - nastavlja Jurić u velikom intervjuu u novom broju Nedeljnika. 

On kaže da je i dalje zaprepašćen traljavom i nestručnom reakcijom policije u prvim trenucima po Tijaninom nestanku. 

- Niti se mesto nestanka obeležilo, ključni dokaz koji je došao u ruke policije, Tijanina patika, vraćena je majci i rečeno joj je da je ujutru donese u policiju. Mesto nije blokirano i ubica je sa Tijanom u autu bukvalno prošao pored policije i bezbedno izašao iz naselja... Da ne pričam o tome da je telefon sve vreme bio kod Tijane, aktivan... Moja bi srećica danas bila živa. Da je ovaj zakon donet ranije. U to sam apsolutno siguran. 

Igor Jurić dodaje da je u početku imao iskrenu podršku medija, ali da se ona pretvorila u suštu suprotnost. 

- Novine su bile prepune Tijaninih slika, apela da ljudi jave ukoliko nešto znaju... I to je tako dok je to "sveža" tema. Čim si već pročitan i "dosadan" - koga je briga. I onda moraju da nađu nešto novo i moraju da izmišljaju. 'Ajde da razumem donekle posao da se novine moraju prodati da se zaradi plata ali zar baš i u toj situaciji kad je jedno dete oteto iz naručja porodice? - pita se Igor Jurić, i pred početak suđenja monstrumu zaključuje: 

- Slučajevi čisti kao suza, gde su mučki ubijene dve nedužne devojčice, po meni je trebalo da se završe u najkraćem mogućem roku, da su ubice već osuđene, da bi svaki naredni potencijalni nasilnik, ubica, znao da šta ga čeka i kakva mu je sudbina u slučaju takvog zločina... Nema kompromisa, nema milosti.