OPROŠTAJNO PISMO DRUGARICE: Jeca je trebalo na svadbi da mi peva, a sad joj na sahranu idem!

"Jelenu sam poznavala lično i bila par puta u njenom kućnom studiju u Borči. Dočekivala me je uvek sa osmehom i kuvala sjajnu kafu. Ona je bila biće koje u čoveku može da izazove samo pozitivna osećanja, zato mi je sama činjenica da je nju neko mogao da maltretira i ubije teško pala jer mi je to nezamislivo.

Suze mi same klize niz obraze dok pokušavam da napišem nešto u čast sećanja na nju. Umesto da najavljujemo njene nove pesme, mi joj šaljemo poslednji pozdrav. Znate, sad nije ni bitno kako, ko, šta, gde. Činjenica je da se jedan mlad i vedar duh zauvek ugasio, ne svojom već tuđom voljom. Koji to čovek ima prava da gasi život?

Ne znam ni da li sam patetična, ali činjenica je da su svi u šoku. Sa svih strana stižu komentari neverice da jedan anđeoski glas nikad više neće zapevati. Neću pisati ništa o samom činu ubistva, jer prosto nemam snage za to, ni ishod nije bitan  - šta će to da promeni? Biće pravda zadovoljena možda, ali nju neće vratiti. Ostavila je iza sebe par pesama, predivnu ćerkicu čije ime neću da spominjem i lepo sećanje - početak karijere bez mrlje. Imala je samo 32 godine i sigurna sam da je mogla još mnogo toga da pruži.

Pustila sam Jecinu pesmu "Kaži Anđele" i stihovi su...

Kaži anđele,
Koji je moj greh? 
Skini pečat tuge s duše moje.
Lošu sreću, čime kupujem
I ovaj sivi oblak čime prizivam?
 
Šalile smo se da će da mi peva na svadbi, a umesto toga ja se spremam da idem na njenu sahranu. Jeco, počivaj u miru i iskreno saučešće".