VOZ SMRSKAO AUTOMOBIL, VOZAČ NIJE NI PRIMETIO DA JE U OPASNOSTI: Potresni detlji stravičnog udesa na pruzi kod sela Brestovac!

Aleksandar Marković (26) iz Zaplanjske Toponice kod Gadžinog Hana poginuo je preksinoć u stravičnom udesu kada je putnički voz na pružnom prelazu kod leskovačkog sela Brestovac naleteo na automobil u kom se on nalazio. Tom prilikom u vozilu sa njim su bili i Stefan Tanić (22) i Elvis Denić (27), koji su teško povređeni, dok su sa lakim povredama prošli Filip Denić (16) i Zoran Denić (23), svi iz Gadžinog Hana.

Prema rečima izvora bliskog istrazi, od siline udarca smrskani automobil je odleteo dvadesetak metara i zakucao se u metalni stub.

Kola pala na banderu

- Automobil koji je vozio Elvis Denić dolazio je iz pravca Bojnika. Počeo je da prelazi prugu, ali vozač nije primetio da nailazi putnički voz. Lokomotiva je udarila u "ford galaksi", a vozilo je od siline udarca odletelo više desetina metara i završilo na metalnom stubu pored pruge. Aleksandar Marković je preminuo na mestu nesreće, dok su ostali prevezeni u bolnicu - rekao je on.

PUTNIČKI VOZ SMRSKAO AUTOMOBIL: Povređena dvojica mladića iz Gadžinog Hana, RAMPA BILA PODIGNUTA?!

Elvis Denić, koji je vozio "ford galaksi", zadobio je povrede vrata i karlice i zbrinut je u niškom Urgentnom centru.

- Čuo sam rođaka koji je sedeo pored mene da viče: "Pazi voz!" Pogledao sam desno i nisam ga video. Međutim, kada sam pogledao levo, voz je već bio na samo metar od nas. Probudio sam se u nekoj njivi, ali sam se vrlo brzo opet onesvestio jer sam leteo jedanaest metara pre nego što sam pao. Tolika je bila silina udarca. Sledeće čega se sećam je ova bolnička soba. Mogu samo da kažem da sigurno ne bih počeo da prelazim prugu da je rampa bila spuštena - rekao je Elvis i dodao da je pre nesreće bio kod poginulog Aleksandra, koji mu je brat od tetke.

Zoran Denić, Elvisov rođeni brat, kaže da je pokušavao da pomogne povređenima.

- Bio sam sav krvav, ruka mi je bila iskidana, bauljao sam po livadi i pokušavao da pomognem mojim saputnicima. Išao sam od jednog do drugog i davao im veštačko disanje. Samo za Acu ništa nisam mogao da učinim, bio je priklješten u kolima koja su se obmotala o banderu. Još je disao, ali mu je bilo nemoguće prići. Onesvestio sam se i od tada se ničeg više ne sećam - priča iz bolničke postelje Zoran.

Tuga i bol

Vest o Aleksandrovoj pogibiji zavila je u crno porodicu Marković. Najteže je njegovoj majci Svetlani, koja je prošle godine izgubila i supruga.

- Aca i njih četvorica se nisu razdvajali, mnogo su se voleli. Zajedno su radili, to su vredna i poslušna deca. Te večeri su odavde krenuli u Brestovac. Sina od tada više nisam videla i nikada ga neću videti - naricala je očajna žena gledajući sliku nastradalog sina.

Kroz suze kaže da joj je mnogo teško što je Aleksandar stradao na tako stravičan način.

- Čula sam da su morali da iseku kola da bi ga izvukli. Da je bio mnogo posečen i to po vratu. Nisam imala snage da odem tamo, ne bih to mogla da izdržim - jadikovala je ožalošćena majka.