"ULAZIM U MRTVI RAZRED..." Progovorio doktor koji je prvi stigao na mesto masakra u školi, priča ledi krv: To što smo videli moje kolege i ja...

Ispovest dr Stijačića veoma potresna jer slikovito opisuje sav osećaj strave i bespomoćnosti koju su prvi lekari i policajci doživeli kada su u školi zatekli tela osmoro dece i školskog čuvara bez znakova života.

- U školi prvo leži muškarac, stariji, to je bio čuvar koji je poginuo. S desne strane je onaj sto gde su dve dežurne učenice. Jedna je na stolu, druga je dole na podu, i levo, pored klavira, još jedna devojčica. Znači, mrtvi, sigurno, jer vidite i znate, i imate iskustva i jasno vam je da su oni mrtvi - ispričao je on.

Informer

Definisati ko je živ, a ko nije

Dr Stijačić je rekao da je sledeći užas "koji ne može da izrežira, ni da napravi neki najbolji scenograf nekih američkih filmova, da napravi horor", bio ulazak u, kako je rekao, "mrtvi razred".

- Otvarate vrata i unutra je brdo tela devojčica i dečaka koji leže ubijeni. Užas jedan koji ne možete da zamislite. Ne znate ko je to uradio, ni šta se dešava uopšte, ne znate koliko ste bezbedni, možda će vas neko da ubije, jer smo mi tu došli maltene tog trenutka kad je patrola milicije došla. Sve je i dalje bilo otvoreno, to nije zagrađeno. I sad, ono što je strašno teško: definisati ko je živ, a ko nije - rekao je dr Stijačić.

Koliko je prizor u razredu bio potresan svedoče doktorove reči da se nada da to niko nije snimio i da to nikad niko neće da vidi.

- To što sam ja video i moje kolege... Neki su prebledeli, uradili su posao i posle toga su sedeli i gledali belo negde. Posle 30 godina rada to da vidite, to nije normalno - rekao je doktor Stijačić.

Informer

Objasnio je da je jako teško prihvatiti da dete može tako nešto da uradi.

- Džabe to što smo mi pohvaljeni, i Ministarstvo zdravlja, i ministarka nas pohvalila. Jesmo, uradili smo, ali devet ljudi je mrtvo, na licu mesta, znači u glavu, direktno, pogoci savršeni, bez promašaja. I uopšte, kako će ti đaci, sad ih nema 7-8 u odeljenju, kako će da odeljenje postoji, kako će da živi to odeljenje?! Mnogo pitanja koja nemaju odgovora - rekao je Stijačić.

A onda je usledio telefonski poziv doktoru Stijačiću i još jedna drama na ličnom nivou.

Shvatam da je dete mrtvo, da leži ubijeno

- I onda najveća tragedija koju sam doživeo... Jedna moja drugarica koju znam odlično, ona me zove i kaže daj molim te pomozi mi, ne mogu da nađem ćerku, ona je bila dežurni učenik. Ja shvatam da je to dete mrtvo, da leži ubijeno... I šta da odgovorite tada na to pitanje? Ništa, slagao sam, nisam smeo da joj kažem! Šta da joj kažem?! Da, da, eno, mrtva je, unutra, na pet metara iza nas, tamo iza ćoška - ispričao je dr Stijačić.

Kad je dr Stijačić završio posao prvo što je uradio jeste uzimanje mobilnog telefona.

- Da zovem moju decu koja su starija, koja nisu više u osmogodišnjoj školi, pa na fakultetu. Da ih pozovem, da im čujem glas, da vidim da li su živi, to je neverovatno nešto, neki poriv - kazao je dr Stijačić.

Informer

Kosta Kecmanović, dečak-ubica, 3. maja pucao je na svoje drugare iz osnovne škole „Vladislav Ribnikar“ i ubio osmoro dece i jednog radnika obezbeđenja.