BELA KNJIGA SRPSKOG KRIMINALA O KEKINOJ GRUPI: Ubistvo je bilo obavezni uslov za članstvo!

Rakić je priveden jutros u Beogradu nakon što se vratio iz Brazila gde, prema poslednjim dostupnim informacijama, već skoro dve decenije živi i Stojanović. Navodno se poslednjih godina bavi izgradnjom i adaptacijom luksuznih vila i objekata!

Keka je pobegao iz Srbije 2006. godine, a od marta 2016. godine je pred zakonom potpuno čist nakon što je u Srbiji zastarela i poslednja optužnica protiv njega, koja ga je teretila za tešku krađu iz 1996. godine.

Osim toga, brazilski sud u Sao Paulu je tri godine ranije ukinuo za njim Interpolovu poternicu zbog međunarodnog krijumčarenja kokaina, usled nedostatka dokaza. Od tada je on slobodan čovek i može nesmetano da putuje, bez ikakvih ograničenja. I pored toga, nije poznato da li je skoro dolazio u rodni Beograd.

Informer

Stojanović je, prema urbanoj legendi, zagazio u kriminal još kao dečak kada je počeo da diluje drogu i to na biciklu! Vremenom je okupio oko sebe drugare iz škole i Bloka 45, koji su vrlo brzo stekli reputaciju jedne od najsurovijih ekipa od koje je strepeo ceo Novi Beograd pošto su potezali pištolje za najmanju sitnicu.

Svoje drugarstvo od malih nogu pretvorili su godinama u unosan, ali i krvav biznis...Stojanović i njegovi ljudi su tako devedesetih ušli u sve "isplative" poslove - razbojništva, ucene, reketiranje, krađa automobila, koje su ponekad vraćali uz otkup.

Za Keku su njegovi školski drugovi govorili da je bio dobar u matematici, pa je taj talenat iskoristio u drugom poslu, najunosnijem za organizovani kriminal, gde je brzo preračunavao grame i tadašnje nemačke marke. 

Karakteristike ovog klana sažete su u "Beloj knjizi", objavljenoj 2001. godine. Među 118 organizovanih kriminalnih grupa, koje se pominju u tom policijskom dokumentu, jedna se izdvajala po brutalnosti na kojoj bi joj pozavidele i sadašnje zloglasne ubice, Veljko Belivuk i Marko Miljković. Bila je to upravo "Kekina grupa", jedna od prvih ekipa u kojoj je uspostavljena jasna hijerarhija.

Osim toga, kako se tvrdi, neophodan uslov da bi neko ušao u grupu bio je da budući član ima iza sebe ubistvo ili pokušaj ubistva. I sam Stojanović, kao pravi vođa, lično je pružio primer pa je devedesetih usmrtio Gorana Sibinčića u Bloku 45.

Među istaknutim članovima bili su i Nikola Šesto, koji je ubio Sinišu Micića, Ivan Borovčanin za koga se sumnjalo da je sa Vojkanom Pejanovićem ubio Milana Vukmanovića, Vladan Miketić se sumnjičio za više ubistava, među kojima Nikole Vande i Nikole Petrovića. Tu je bio i Nebojša Spasojević Spale koji je pokušao da ubije Nenada Ergića...

Tokom godina ovaj novobeogradski klan širio je svoju teritoriju i uticaj brutalnim nasiljem i ratom sa suparnicima. Tako su zaratili sa Stevanom Jezdimirovićem Jezdom, a taj rat završio se pobedom "Kekine grupe", posle nekoliko mrtvih i ranjenih sa obe strane.

Informer

Stojanović je došao i u sukob sa pokojnim Goranom Mijatovićem Mitom, predsednikom FK "Bežanija". Taj sukob je okončan 2006. godine u Ulici Marka Čelebonovića na spektakularan način. Mita je bio oprezan i lukav i znao je da je na meti suparničkog klana pa je uvek, pre ulaska u automobil, slao nekog od obezbeđenja da proveri da nije postavljena bomba.

Kobnog dana to je uradio Slavko Novaković, koji je pregledao automobil i nije našao ništa sumnjivo. Mijatović je prišao kolima, ali je onda odjeknula stravična eksplozija u kojoj su obojica stradali. 

Policija je, ipak, uspela da pronađe biološki trag na delovima bombe i identifikovala je izvršioce. Uhapšeno je sedam osoba, neki od njih iz Republike Srpske. Keka je to nekako doznao i od tada mu se gubi trag.

Na transferima fudbalera zaradio milione

Spekulisalo se takođe da je Stojanović u tom periodu ušao u biznis sa kupoprodajom fudbalera i zidanjem zgrada te da je stekao neke korisne kontakte u policiji i vlasti, jer skoro da niko od njemu bliskih ljudi nije odgovarao za ubistvo.

Keka je u međuvremenu postao skoro pa mitska ličnost. Navodno je nekoliko puta bio blizu hapšenja, ali bi se uvek izvukao. To se dogodilo i 2011. godine kada je u Brazilu zbog  šverca kokaina uhapšen njegov saradnik Goran Nešić Ciga i još 17 pripadnika organizovane grupe sa prostora Balkana.

Tada se tvrdilo da je Stojanović koristio hrvatska dokumenta na ime Slavko Barišić i da je u zadnji čas uspeo da umakne iz policijskog obruča. I dalje se njegovo ime pominje na svakih par godina. Često je označavan kao "najveći don u Beogradu", narkodiler svetskog kalibra...

Povezivan je sa pripremama atentata na bivšeg ministra i direktora policije, Dragana Jočića i Milorada Veljovića, kao i bivšeg ministra finansija Mlađana Dinkića. Pominjao se takođe i kao čovek koji je "nezaobilazni faktor u transferima fudbalera Crvene zvezde", na čemu je zaradio milione evra, te da je oktobra 2010. organizovao nerede na fudbalskoj utakmici izmedu Italije i Srbije u Đenovi.

Navodno je pretio golmanu Vladimiru Stojkoviću nakon što je, bez njegove "saglasnosti", iz lisabonskog Sportinga prešao u Partizan....Međutim, ništa od toga nije dokazano i vremenom se svelo na puke insinuacije. Zapravo, nema čak ni čvrstih dokaza da li je Dejan Stojanović uopšte živ!