"Uvesti obavezan test na drogu u srednjim školama"! Psihijatar dr Dragan Vukadinović apeluje!

Građani uglavnom pitaju kako je jedno četrnaestogodišnje dete moglo da dođe do herioina ili metadona, ali i gde su se njegovi roditelji ili bliži rođaci nalazili u vreme dok je on koristio narkotike, kao i da li su roditelji primetili da je njihov sin počeo da se drogira.

Načelnik Odeljenja za narkomaniju pri Specijalnoj bolnici u Gornjoj Toponici, psihijatar dr Dragan Vukadinović, je kazao da je problem narkomanije u našem društvu mnogo veći, tako da za ono što se dogodilo dečaku u Nišu ne treba optuživati samo roditelje.

- Decenijama unazad prećutno i lagano prihvatamo urušavanje vekovnih moralnih i etičkih okvira. Pričamo o legalizaciji marihuane, a mislimo na legalizaciju iste i dekriminalizaciju njene proizvodnje i prodaje, (zlo)upotrebu droga proglašavamo slobodom izbora "životnog stila" pojedinca, razne perverzije i devijacije seksualnog nagona zovemo seksualne slobode i propagiramo ih indirektno u medijima, na novootvorene kockarnice gledamo kao na slobodu tržišta i sada se čudimo što se četrnaestogodišnjak predozirao - kazao je Vukadinović.

Informer

Prema njegovim rečima, sasvim sigurno će se pojedinci sablažljavati nad tom činjenicom nekoliko dana, a onda ćemo opet kao društvo nastaviti da veličamo materijalne i devijantne vrednosti umesto duhovnih i moralnih.

Vukadinović je izjavio da ne postoje apsolutno sigurni podaci o zastupljenosti psihoaktivnih supstanci kod dece u našoj zemlji, ali u medijima figuriše podatak da je svaki sedmi srednjoškolac probao psihoaktivnu supstancu.

Navodi da periodična upotreba psihoaktivnih supstanci može da "prođe ispod radara" roditelja i bliskih rođaka, barem na početku upotrebe, jer promene koje izazivaju psihoaktivne supstance ne moraju da budu uočljive. Ponekada, dodao je Vukadinović, čak i lekari koji se profesionalno bave bolestima zavisnosti, ne mogu da ih primete.

- Pojedini roditelji znaju da njihove dete ili deca koriste psihoktivne supstance i zato se vrlo aktivno bore protiv uvođenja obaveznog testiranja na narkotike u srednjim školama. Ta mera je vrlo bitna u prevenciji i lečenju bolesti zavisnosti, ali i u suzbijanju nasilja u školama i postojala je ideja da se ona uvede u srednjim školama, a učenici bi se testirali na svakih šest meseci. Međutim, došlo je do opšte pobune pojedinih roditelja, a i sam sam lično prisustvovao takvim situacijama na savetima roditelja. Reagovao je i zaštitnik građana. Pozivajući se na prava deteta i na slične liberalne zakone u zapadnim zemljama, realizacija ideja je stopirana, iako mislim da je odlična-  istakao je Vukadinović.

Narkomanija je izlečiva

Kako navodi, testiranje postoji u nekim zemljama, uglavnom na zapadu, ali generalno svuda  se problem korišćenja psihoaktivnih supstanci relativizuje i podvodi pod životne stilove i lične slobode pojedinca.

 - Ne insistira se na tome da se utvrdi da li neko koristi psihoaktivne supstance i da se bude metoda prevencije. Samo saznanje da postoji mogućnost testiranja, deluje preventivno. Ukoliko bi se donela odluka o testiranju, sklopio bi se ugovor sa institucijom koja je ovlašćena za takve provere i ugovorom bi se precizirao uzorak, odnosno broj lica koji bi se testirao. Testiranje se radi uglavnom iz urina, jer je testiranje iz pljuvačke značajno skuplje. Najpre se radi brz test i on pokazuje da li je potrebno uraditi ozbiljniju laboratorijsku analizu ili ne - objasnio je dr Vukadinović.

On naglašava da visok procenat onih koji tokom odrastanja i sazrevanja imaju kontakt sa narkoticima, srećom na kraju ne uđu u "ozbiljne vode", ali na žalost u toj grupi onih koji eksperimentišu sa psihoaktivnim supstancama ima i onih koji će celog života imati ozbiljne probleme zbog toga.

Lečenje narkomanije, dodao je Vukadinović, je individualno i nikada ne može da predvidi koliko će trajati, ali on ima stav da je narkomanija izlečiva i taj optimizam širi među svojim pacijentima.