Pet meseci od masakra u Duboni i Malom Orašju! Uroš Blažić uzeo kalašnjikov seo u "mercedes" i krenuo u krvavi pir

Podsetimo, Blažić je 4. maja oko 22.30 naoružan do zuba seo u svoj "mercedes" i krenuo u krvavi pir. Prvo je u Malom Orašju kod fudbalskog terena pucao na mlade koji su se okupili na tom mestu, a onda se dovezao u Dubonu, gde je ranio četvoricu muškaraca koji su popravljali ogradu, a onda je nekoliko stotina metara dalje u školskom dvorištu i nastavio da ubija.

Informer

Uroš Blažić je od hapšenja u pritvoru u Smederevu, a bio je mesec dana i na veštačenju u Specijalnoj zatvorskooj bolnici u Beogradu. Pored Uroša policija je uhapsila i njegovog oca, ujaka i brata od ujaka i onio su trenutno u pritvoru. 

U međuvremenu kuću masovnog ubice u Duboni i njegovu porodicu dedu, majku, snaju i bratanca čuva policija.   

Inače kuća Uroša Blažića u Varovnici na putu od Dubone za Šepšin iz koje je krenuo u masakr je zapaljena i totalno je izgorela, policija do sada nije otkrila ko je podmetnuo požar. 

Kako je izvršio masakr u potresnoj ispovesti za Informer ispričao je Nikola M. (17) iz Malog Orašja koji je te noći bio ranjen. 

Informer

- Te večeri bilo nas je 15 na fudbalskom terenu kod spomenika u Malom Orašju. Sedeli smo pore vatre, slušali muziku, pričali, zezali se... Ne znam koliko je tačno bilo sati, ali se sećam da sam video da se pored terena zaustavio jedan automobil i da je neko izašao iz njega - priseća se Nikola i dodaje:

- Bio je to Uroš, prišao nam je na pet-šest metara i stao, raširio se kao da je Rambo. Kad je viknuo da legnemo i da će nas pobiti, neko iz društva mu je dobacio: "'Ajd na pivo!" To kao da je uvredilo Uroša, promrmljao je: "A je l' tako", pa se okrenuo, otvorio zadnja vrata na autu i uzeo pušku. Onda se okrenuo ka nama i zapucao. Sve posle toga se desilo brzo...

Informer

Kad se začuo prvi rafal, Nikola je počeo da beži, ali se sapleo i pao.

- Oko mene su padali mrtvi i ranjeni, a meni su se noge odsekle od straha, zato sam se i sapleo. Ležao sam, a pucnji su utihnuli. Čuo sam kada je nešto caknulo, zapravo to je bio zvuk menjanja okvira s municijom. Ustao sam i počeo da trčim koliko me noge nose, a on je onda ponovo zapucao. Tri-četiri metka su mi proletela pored glave i tela, čuo sam ih kako fijuču. Nisam se obazirao, samo sam trčao - ispričao je šokirani Nikola.

On napominje da, dok je bežao, nije ni osetio da je ranjen.

- Osetio sam nešto toplo na desnom kuku. Pipnuo sam rukom i osetio nešto vlažno i lepljivo. Bio je mrak, nisam tad ni shvatio da sam pogođen i da krvarim. Nastavio sam da trčim kroz neko žito, jagode, ne znam ni sam kuda sam prošao. Samo sam hteo da pobegnem što dalje, hici su još odjekivali dok sam trčao. Usput sam naleteo na jednog druga koji je bio na motoru. On me je odvezao kući, a kad me stariji brat video, odmah me ubacio u kola i odvezao u bolnicu u Smederevu. Tamo su mi ušili ranu, mislim da je bilo 18 kopči. Bio sam šest dana u bolnici i onda su me pustili na kućno lečenje - kazao je Nikola.