Jovan Vukotić se igrao sa životom, a čuvanje Zvicera je ravno samoubistvu! Telohranitelj Predrag Balcanović o vođama klanova i pevačicama!

On otkriva zašto je Jovan Jovica Vukotić, navodni šef škaljarskog klana, ubijen i koliko je vođa kavačkog klana Radoje Zvicer opasan na slobodi!   

Posao telohranitelja je da žrtvuje svoj život da bi spasao drugog. Za koliko para biste primili metak?

- Profesionalni telohranitelji dobro zarađuju, čak i u Srbiji. Ja 90 odsto svog posla, pored obuka, radim u Evropi. Dok su mnoge moje kolege, kada smo počinjali u privatnom sektoru bezbednosti nakon izlaska iz vojske, ovo gledale kao posao, ja sam gledao kao potencijalnu karijeru. Profesionalna reputacija, iskustvo i edukacija omogućili su mi da živim više nego dobro od njega. Život nema cenu, ali ako uspevate da naplatite svoje znanje i veštine i živite bezbrižno od toga - uspeli ste.

Informer

Koliko ste puta bili u neposrednoj opasnosti?

Kada ste se najviše uplašili za svoj život ili život klijenta?

Da li klijenti pred vama konzumiraju narkotike?

- Šta rade klijenti, čime se bave u slobodno vreme, to je njihova stvar, njihov život. Moj posao je da budu bezbedni i da garantujemo diskreciju. Samo tako možemo da steknemo reputaciju profesionalca.

Informer

U slučaju iznenadne racije, da li biste preuzeli krivicu na sebe da zaštitite klijenta?

- To zavisi od klijenta, njegove branše, rizika i ugroženosti njegovog života. Bilo je svakakvih slučajeva s obzirom na to da sam u civilnom sektoru bezbednosti od 2002. kada sam napustio vojsku. Često se dešava da telohranitelji pokupe krivicu ili budu kolateralna šteta uz klijenta koga čuvaju pogotovo ako je reč o klijenteli koja je van zakona. Odgovor je „da", ukoliko bi klijent, u tom ili sličnom slučaju, preuzeo odgovornost za egzistenciju moje porodice.

Informer

Zašto je Jovan Vukotić platio glavom? Da li je njegovo obezbeđenje napravilo propuste?

- Najveća greška u našem poslu je prepustiti se rutini i nekoj lažnoj sigurnosti. Ako se bavite rizičnim poslom i vodite način života koji vam 24 sata donosi posredne i neposredne pretnje, morate to da prihvatite i tako da živite svih 24 sata. Ne postoji sigurno mesto, sigurna zona, ništa što može da vas sačuva ako vi u suštini ne mislite da sačuvate sami sebe. Tu je samo pitanje propusta u organizaciji. Ljudi poput njega koji vode takav život stalno su na neki način izloženi riziku. Ne znaju odakle može da dođe opasnost. Ne znaju nikada u suštini ko je realna pretnja i tako moraju da nastupaju. Obezbeđenje, u tom slučaju, mora da je jako, jako funkcionalno. Mora da bude vidljivo i brojno. 

Da li je bio njegov propust jer nije odabrao prave ljude ili je zakazalo obezbeđenje?

Informer

Koliko je opasan Radoje Zvicer, koji je zvanično na slobodi?

Kada bi vas pozvao njegov čovek da odete na egzotičnu destinaciju na kojoj se on nalazi, i da vas pita da ga čuvate do kraja života, da li biste prihvatili?

- Jedna od grešaka, mogu da kažem i neprofesionalnost, jeste da uopšte pomislite da to možete ili da se usudite da odradite jedan takav posao. Možda bi takav posao prihvatio ovde, u ovoj sredini, gde imam svoju organizaciju, svoje ljude, svoju infrastrukturu, ali otići u neku drugu zemlju, sa nas 10, 15, 20 telohranitelja... Ko smo mi, šta smo mi? Glineni golubovi tamo. Tako da je jedna takva odluka ravna samoubistvu. 

Informer

- Pomagala tipa pancirno ćebe, pancirni kišobrani su donekle korisni, ali mislim samo u diplomatskoj bezbednsoti zato što tamo postoje organizovani prstenovi obezbeđenja i infrastruktura koja radi 99 odsto posla. U slučaju eventualnog napada, s tim možete da zaštitite sebe i klijenta. U civilnom sektoru mislim da je to bacanje para i glupost. Zašto? Zato što prstenovi obezbeđenja ne mogu da funkcionišu kao u diplomatskoj bezbednosti i službama. Drugo, mislim da je mnogo bolja opcija da klijent ima pancir ili pancirno odelo za svoju zaštitu i to će pre da mu sačuva glavu nego kišobran ili pancirno ćebe. Da bi to bilo svrsishodno, morate da budete neposredno uz tog klijenta. Glavni telohranitelj mora da bude stalno uz klijenta da bi mogao da odreaguje. To se aktivira, otvara kada je već došlo do napada, da vam kupi malo vremena da klijenta sklonite na bezbedno.  

Veljko Banović, zvani Votka, jedan od najbližih saradnika Luke Bojovića i Filipa Koraća, bio je okružen ljudima s pancirnim kišobranima 2018. kada je javno viđen u Srbiji na sahrani Dragoslava Miloradovića, kuma Luke Bojovića. Da li ima svrhe kada se koriste preventivno?

- Preventivno ima smisla. Ako nas deset nosi pancirnu ćebad ili kišobrane, morate da shvatite da onda treba još 10 ljudi koji mogu da ga sklone i da u slučaju napada reaguju s oružjem. Ako nosim kišobran, meni su ruke zauzete i ja ne mogu na drugi način da zaštitim klijenta, ne mogu da ga sklonim, ne mogu da potegnem oružje. Ako je bila dobra organizacija, njih 20 ili 30 pripadnika obezbeđenja, u šta ne sumnjam, onda u tom krugu svako ima svoj zadatak. Onda ima smisla da se od više kišobrana napravi neki vakuum prsten koji bi ga zaštitio. 

Kineski milijarder i osnivač Alibabe, Džek Ma, bio je u julu u Beogradu i slikan je u jednom klubu u noćnom provodu. Nije poznato zašto je bio u Srbiji i na čiji poziv, ali je činjenica da ste ga vi čuvali?

Informer

- Sećam se slučaja od pre nekoliko godina kada je Milicu Pavlović jedan od fanova konstantno pratio, na svakom njenom nastupu po Srbiji i van Srbije! Meni kao profesionalcu je znak za opasnost samo ponašanje neke NN osobe jer ne može neko normalan da vas proganja, ide za vama i da pokušava da stupi u kontakt na svakom mestu gde se pojavite. To znači da neko jako dobro prati vaš rad, život, kretanje, da vas opservira i da u svakoj sekundi postoji realna opasnost.  

Šta je pokušavao, da joj priđe, da priča s njom?

Šta vam je rekala Milica, da li je bila uplašena?

- Nije mogla da bude mirna koliko god to izgledalo opasno ili ne. U svakom slučaju je neprijatna situacija da imate u glavi da vas neko 24 sata proganja, prati, bavi se vašim životom.