Razmaženi monstrumi kojima su očevi stavili oružje u ruke! Nezapamćeni zločini u godini iza nas

Jedna od tih zajedničkih stvari, sigurno i najšokantnija, koja vezuje Kostu i Uroša, jeste činjenica da su obojica bili razmaženi i tretirani u porodicama kao posebni, a očevi su im obojici dali oružje u ruke i obučavali ih da pucaju!

Tatin "specijalac"

Kostu je, naime, otac odvodio u streljanu, i to kada je dečak imao jedva 13 godina, gde je obučavan da barata pištoljima i da precizno gađa u metu.

Informer

Da sve bude još bizarnije, ugledni doktor Vladimir Kecmanović bio je ponosan na to kako njegov Kosta barata oružjem, govoreći prijateljima da mu sin "puca kao specijalac".

Ono što je najtragičnije u svemu tome je, prema mišljenju mnogih stručnjaka, činjenica da je upravo ta obuka u rukovanju oružjem doprinela tome da ima toliko žrtava u školi. 

Dečak je u roku od samo dva minuta u holu škole i u učionici njegovog VII/2 ispalio čak 57 metaka, od čega je većina pogodila "u metu", ubivši devet đaka i portira, a ranio je nastavnicu istorije i još petoro dece.

Da nije bio tako precizan i obučen, žrtava bi sasvim sigurno bilo manje!

I pomahnitali Uroš Blažić je arsenal oružja dobio na poklon od oca Radiše, potpukovnika Vojske Srbije u penziji, pa je bahati mladić vežbao gađanje u šumi ili u podrumu kuće, pucajući u džak.

Informer

Koristeći to znanje, ispalio je na desetine hitaca iz pištolja i automatske puške u poznanike i komšije u Duboni i Malom Orašju, pri čemu je ubio devetoro mladih, a njih 13 je ranio.

Još jedna sličnost između dva monstruma je i nevaspitanje, odnosno bili su užasno razmaženi. Obojica su u svojim porodicama tretirani kao "posebni" i "specijalni", bili su prezaštićeni i ugađalo im se na sve moguće načine, zbog čega su umislili da im okolina ne daje dovoljno na značaju. 

Kosta je tako pre masakra napravio spisak dece za likvidaciju, sačinivši ga najverovatnije po tome što su ti mališani bili u nečemu uspešniji od njega. Uroš je takođe umislio da ga okolina ne poštuje dovoljno, pa je prilikom hapšenja kazao policajcima da su ga meštani "omalovažavali".

Osim toga, masovne ubice povezuje i to što su obojica pohađala osnovne škole na Vračaru, u centru Beograda. Blažić je kasnije, nakon selidbe u Dubonu, u okolinu Mladenovca, uvek mislio da je "iznad" ljudi iz tog malog mesta i da "više vredi" od njih zato što je živeo u gradu (?!?).

Bahati se u bolnici

Ipak, ono što oba slučaja čini posebno šokantnim je činjenica da ni Kosta ni Uroš, zbog njihovih godina, neće dobiti zaslužene kazne! Kosta ne može krivično da odgovara jer u vreme masakra nije imao navršenih 14 godina, pa je do daljeg smešten u pshijatrijsku ustanovu, radi veštačenja.

Tamo se, prema nezvaničnim saznanjima, ponaša bahato, izvoljeva i često pita kada će biti pušten kući. Međutim, ako stručnjaci utvrde da je opasan po okolinu, što je neupitno, onda bi mogao da provede u bolnici do kraja života.

Na drugoj strani, Blažiću preti maksimalna kazna od samo 20 godina zatvora. Ne može mu se izreći doživotna robija, pošto u vreme masakra nije imao navršenu 21 godinu. Njegovom ocu takođe preti ista kazna.