U vlasnika "Dnevnog telegrafa" ispaljeno 12 metaka! Ubica je imao potpuno amorfno i bledo lice

Milan Radonjić (65) na 30 godina robije, a Miroslav Kurak (53) i Ratko Romić (61) na po 20.

To je bila druga prvostepena presuda Specijalnog suda, identična onoj od 5. aprila 2019., koju je drugostepeni sud ukinuo kao "nerazumljivu i protivrečnu". Pravosnažnom oslobađajućom presudom Apelacionog suda, koja je danas saopštena, na taj slučaj je stavljena tačka.

Tako je i dalje, posle četvrt veka od brutalne likvidacije vlasnika "Dnevnog telegrafa" i "Evropljanina", ostala misterija ko je nalogodavac zločina i ko je ispalio u njega smrtonosne hice. Bar zvanično.

Egzekutor koristio "škorpion"

Podsetimo, iz obe prethodne osuđujuće presude proizlazi da je Ćuruviju 11. aprila 1999. ubila nepoznata osoba, a da su mu četvorica okrivljenih za to pripremili "teren" danonoćnim praćenjem.

Sudija Svetlana Jovanović istakla je u obrazloženju odluke tročlanog veća da je "nesumnjivo utvrđeno da je ugledni novinar ubijen zbog javnog istupanja u zemlji i inostranstvu i kritike nosilaca političke vlasti". Međutim, nije navela i po čijem nalogu je to urađeno.

- Bivši načelnik Resora državne bezbednosti Rade Marković naredio je načelniku beogradskog centra DB Milanu Radonjiću preduzimanje 'posebnih mera' prema Ćuruviji nekoliko dana pre likvidacije. Glavni terenski operativci, zaduženi za praćenje 'objekta', bili su inspektor Druge uprave Ratko Romić i Miroslav Kurak - navela je sudija Jovanović i dodala:

- Preko telefonske komunikacije između Romića i Kuraka logički smo zaključili da njih dvojica nisu mogli neposredno da učestvuju u samom ubistvu. Ćuruvija je ubijen u 16.45 časova u pasažu zgrade u Svetogorskoj 35 i to tako što mu je nepoznata osoba ispalila u leđa pet hitaca iz "škorpiona", a potom još sedam u glavu i telo.

Sudija je nazvala presudnim iskaz Ćuruvijine nevenčane supruge Branke Prpe, pošto je ona kao svedok ubistva dala precizan opis izgleda ubice, koji je tom prilikom i nju udario drškom pištolja u glavu. 

Informer

Prema Prpinom svedočenju, naime, napadač je sasvim drugačije izgledao od Kuraka i Romića. Svedočeći pred sudom 8. septembra 2015., istoričarka Prpa je ovako opisala ubicu:

- Imao je potpuno amorfno, bezlično i bledo lice, krupne crne oči... Preko glave navučenu crnu vunenu kapu. Nije bio visok, možda 175 cantimetara. Nabijen, nabildovan, kratkog vrata. Nikad neću zaboraviti kako me je hladnokrvno pogledao, dok sam ležala na zemlji, i potom mirno odšetao.

Lice koje joj je najviše ličilo na ubicu prepoznala je na jednoj od brojnih fotografija koje su joj inspektori policije pokazali tek 2003., prilikom prvog "pomaka" u istrazi. Prpa je kasnije saznala da je na slici bio pokojni Luka Pejović, ali se ipak ogradila, rekavši da ne može "sto odsto da tvrdi da je to zaista bio ubica".

Pejović je, inače, pripadao rezervnom sastavu Jedinice za specijalne operacije (JSO), a izrešetan je na Topčiderskom brdu u Beogradu još decembra 2000., samo mesec dana posle pojavljivanja izveštaja "Ćuran" (dokument DB o tajnom praćenju Ćuruvije, op.aut.).

Bio svestan opasnosti

Prpa je tokom istrage opisivala i šta je prethodilo ubistvu njenog muža i kako su mere represije prema njemu bile na snazi od oktobra 1998., jer nije želeo da bude "režimski novinar":

- Preko noći su zabranili štampanje novina i naložili plenidbu imovine. Posle objavljivanja članka u 'Politici ekspres', pod nazivom 'Ćuruvija dočekao NATO bombe' sa pretećom izjavom Mire Marković, postalo je jasno da mu je život ugrožen. Svi su nas savetovali da se negde sklonimo, ali je Slavko nonšalantno odgovarao: 'Šta mogu da mi urade, sem da me streljaju?!'

Informer

Radomir Marković već služi maksimalnih 40 godina zatvora zbog drugih političkih ubistava, dok su Radonjić i Romić na slobodi posle tri i po godine provedenih u  Centralnom zatvoru. Kurak godinama, i pored raspisane poternice, slobodno živi i radi u Africi kao organizator "safari turizma"!