"Poremećni klinac ili dresirani vojnik": Roditelji ubijene Mare u "Ribnikaru" nisu štedeli reči za Kecmanoviće

- Mara je bila naše srednje dete, ima stariju sestru i mlađeg brata kao beba je na porođaju imala 5.100 grama i nestvarno duge prstiće, bila je veoma neobična i svoja. Imala je klempave uši, i nismo joj mi na to skretali pažnju, ali smo joj dali do znanja, da taj problem može da se reši kako je druga deca ne bi zadirkivala, ali je ona u svom stilu na to kroz osmeh odgovarala: "Bože svašta, meni se moje uši baš sviđaju i kako mi minđuše stoje na njima". Nije dozvoljavala da je ništa poremeti, znala je uvek šta hoće, pričala je glasno i brzo. Kostu nikada nije pominjala, i nisam ni imala pojma da taj dečko postoji. Očigledno joj nije bio blizak i nisu se družili. Tog jutra sam je ispratila u školu, bila je jako uzbuđenna zbog slikanja, a onda me je u 08. 40 pozvao sin koji ide u istu školu i rekao da se unutra puca. Bože, pomislila sam da ne zna šta priča jer u školi ne može da se puca. Ali sam čula u pozadini uznimerinu decu i razrednu koja pokušava da ih smiri. Sin mi je još rekao, "mislim da Kosta puca" i da se ne brine o sebi, već o Mari. 

Dragana je dodala da je ona posle toga besomučno zvala Maru, ali joj se ona nije javljala. I pored svega, stalno, kako je rekla, razmišljala da njoj ništa ne može da se dogodi jer je snalažljiva. 

Informer

- Krenula sam do škole i zatekla gomilu ljudi. Sati su prošli, dok mi suprug Branko nije saopštio da su vesti katastrofalne. Pala sam na pod, u nekom trenutku sam bila rešena da uđem u školu po Maru, ne verujući da je nema. Ali su mi rekli, da je škola već prazna. Nisam poverovala, ni na sudskoj medicini da je moja ćerka na fotografiji koju su mi pokazali jer na njoj nije imala naočare od kojih se nije odvajala. Najteže od svega mi je palo, što sam ja lično morala da odaberem kovčeg i fotografiju za njen spomenik. To nije smelo da se desi! To me je najviše razvalilo, i od tada ne mogu da se spojim.

I ona se zapitala, ko je odgovoran za ovaj zločin ako nisu roditelji ubice.

- Osim toga, gde su tu pedagog i psiholog? Mnogo sam ljuta, što svi peru ruke ako da se ništa nije desilo, pa su odlučili da se održava nastava na mestu zločina, posle svega sedam dana. 

Branko Anđelković bio je za razliku od ostalih roditelja decidiran i raconalan kada je izjavio da zločin nije počinio poremećeni klinac, već dresirani vojnik!

- Za to su prvenstveno krivi njegovi roditelji, otac ubice kaže da je njemu upropašćena porodica, a šta je sa ostalim ljudima koje su oni upropastili?! Ja bežim od realnosti, to je moj način da se borim sa svim, imam jutarnji ritual kada pijem kafu, da sednem pored Marine slike i da pričam sa njom. Pošto je ne viđam ovako, mi smo smislili neki drugi način, metafizički. Svet mi se sve više gadi, kao i ljudsko licemerje - rekao je otac.