Uroš se igrao sa mojom decom, pa zapucao po nama! Milomir Mijailović iz Dubone čudom je preživeo pokolj masovnog ubice

Uroša Blažića sam znao dok je bio dete, igrao se s mojom decom, hranio sam ga, a eto kako mi je zahvalio. Napravio je masakr u Duboni i Malom Orašju, a umalo i meni da presudi. Ni sam ne znam sa koliko me je metaka pogodio, lekari su mi rekli da imam 11 rupa po telu...

Ovo priča Milomir Mijailović iz Dubone, koji je čudom preživeo pokolj od pre tačno godinu dana, kada je pomahnitali monstrum Uroš Blažić (21) pobio devetoro mladih u selima kod Mladenovca.

Pucao bez reči

Prema optužnici, Blažić je započeo krvavi pir 4. maja 2023. oko 22.30 u Malom Orašju, gde je bez ikakvog povoda automatskom puškom likvidirao Marka Mitrovića (18), Nemanju Stevanovića (21), Lazara Milovanovića (20), Petra Mitrovića (26) i maloletne Nikolu M. (15) i Aleksandra M. (17). Još četiri osobe tada su ranjene.

Krvnik se zatim "mercedesom" dovezao do Dubone, gde je pištoljem zapucao na ljude koji su popravljali ogradu, pri čemu je četvoro ranio, među njima i Milomira Mijailovića.

Informer

Blažić je potom otišao do obližnjeg dvorišta OŠ "Momčilo Živojinović", gde je ponovo potegao automatsku pušku i ubio policajca van dužnosti Milana Panića (22) i njegovu sestru Kristinu (19), kao i Dalibora Todorovića (25), dok je još četvoro teško ranio. Bežeći s mesta zločina, Uroš je oteo taksistu, koji ga je odvezao do Vinjišta kod Kragujevca, gde je monstrum narednog jutra uhapšen.

Opisujući ove jezive događaje, Milomir Mijailović je ispričao da je te večeri s majstorima popravljao kapiju i da nije slutio nikakvo zlo.

- Majstori su zavarivali šarke na kapiji. Inače ne volim da radim noću, ali tog dana me je majstor Joca pozvao i rekao da može samo tada. Počeli smo da radimo, stajao sam u dvorištu na oko dva metra od kapije. Unuk mi je bio u blizini, bilo je hladno, pa sam ga oterao u kuću. Ušao je plačući, pa je za njim krenuo i moj sin da ga smiri. Sreća da sam to uradio, ne smem ni da pomislim šta je moglo da bude - priča Mijailović.

Informer

Kako nam je objasnio, Blažić je u jednom trenutku "mercedesom" došao iz Malog Orašja i zaustavio se autom ispred njegove kapije.

- Izašao je iz kola s pištoljem u rukama i prvo pucao u majstora Jocu, koji je klečao ispred kapije i vario šarke. Pucao mu je u leđa! Gledao sam u neverici, a Uroš je onda pucao i u dečka koji je pomagao majstoru, on je, na svu sreću, uspeo da pobegne iza kuće, ali ga je jedan metak ipak pogodio. Ubrzo potom Blažić je osuo paljbu i po meni. Ni danas ne znam koliko me je metaka pogodilo jer su neki prošli kroz telo. Lekari su mi rekli da sam imao 11 rupa po telu - priča Mijailović i dodaje:

- Uroš mi je najpre pucao u grudi. Instinktivno sam stavio ruku preko grudi kako bih se zaštitio, a meci su prolazili kroz nju. Pucao je u mene dok nisam pao, i to tek kada me je metak koji je prošao kroz stomak pogodio u karlicu - priseća se Milomir, koji je imao više sreće od majstora Joce, jer je ovaj posle ranjavanja ostao nepokretan.

Ranio mu i brata

Milomir napominje da je Uroš zatim nastavio da puca po vratima susedne kuće u istom dvorištu, odakle je izašao njegov brat.

Informer

- Uroš je i u njega pucao i pogodio ga sa dva metka. Dva šaržera je ispraznio dok je pucao po nama, video sam kako ih menja. Kada smo svi pali, seo je u kola i otišao do škole. Čuo sam te pucnje... Žena mi je u tom trenutku pomagala da se pomerim i da zaustavim krv na grudima. Krvi je bilo baš mnogo... Komšija me je ubacio u auto i krenuli smo ka bolnici, ali smo usput naišli na Hitnu pomoć, koja me je preuzela.

Milomir nam je ispričao i da je Uroša znao dok je ovaj bio dete.

- Dok nije pošao u školu, bio je u Duboni kod babe. Ona ga je dovodila kod mene da se igra sa mojom decom, koja su starija od njega. Ne znam ni sam koliko sam mu puta spremio da jede, nisam ga odvajao od svoje dece. Međutim, kada je Uroš krenuo u školu, preselio se u Beograd i nisam ga više viđao. Eto kako mi se zahvalio! Umalo nas je sve pobio - kaže ogorčeni Milomir.

Pola meštana i dalje nosi crninu

Meštani Malog Orašja i Dubone godinu dana nakon masakra zavijeni su u crno i tvrde da ništa više u ovim selima neće biti kao ranije.

- Nakon masakra više od pola meštana nosi crninu. U dvorište škole u Duboni okupljaju se samo mala deca, dok stariji sa tugom gledaju u mural posvećen žrtvama. Ljudi su se povukli u sebe - priča meštanka Dubone, koja nije želela da joj objavimo ime.

Informer

Na muralu u školskom dvorištu je naslikana nasmejana Kristina Panić između svog brata Milana i Dalibora Todorovića. Na mestu gde je stajao sto sada je mermerna ploča i na njoj potresni stihovi: "Pod lipom su ovom na klupama sedeli što su kao deca kroz budućnost gledali. Bili su mili, bili su blagi, bili su anđeli naši dragi... Bili su deca kojima je monstrum pucao s leđa..."

Mitrović: Monstrum mi je ubio brata i rođaka

Jovan Mitrović iz Malog Orašja je u masakru u tom selu izgubio brata Petra Mitrovića i brata od strica Marka Mitrovića.
- Marku se tog dana sestra porodila, dobila je sina, pa se društvo okupilo uveče u školskom dvorištu da to proslave. Bio sam kod kuće kada je ocu zazvonio telefon. Zvao ga je moj brat Petar i rekao mu: "Požuri tata, pobi nas čovek!" Otac je izleteo iz sobe, majka je bila u panici. Najstariji brat Nikola je spavao, moja supruga ga je probudila i svi smo krenuli ka školskom dvorištu - priča Jovan.

Prema njegovim rečima, svi su tada pomislili da je u školskom dvorištu izbila neka tuča i nisu ni slutili da se desio masakr.

Informer

- Sa tim scenariom u glavi krenuli smo po Petra. Niko nije mogao ni da pomisli šta nas čeka. Kada smo stigli tamo, zatekli smo Dejana, oca malog Nikole, koji je i najmlađa žrtva masakra. Videli smo i vatru koja je još gorela i parkirane automobile. Pitao sam Nikolinog oca šta se to desilo, a on mi je kroz suze rekao: "Pobi ih čovek kao kučiće." Ta rečenica mi i sada odzvanja u glavi. Tog trenutka trgao me je Petrov glas: "Evo sam ovde..." Prišli smo mu brat Nikola i ja, Petar je ležao ranjen, nije mogao da se pomeri. Mahinalno sam pogledao pored njega, video sam i ranjenog Nemanju Stevanovića, molio nas je da mu pomognemo... Video sam i brata od strica Marka kako leži, on je već bio mrtav, imao je ranu od metka na čelu - priča Jovan, i dodaje da su on i brat Nikola odmah pozvali Hitnu pomoć, ali da nisu hteli da čekaju lekare, već su odmah stavili ranjenog Petra u auto i krenuli ka bolnici u Smederevu:

- Petar je celim putem zapomagao, molio me je da stanem jer nije mogao da izdrži bolove. Celim putem smo se plašili da nam ne umre usput. Vozio sam mnogo brzo, a kad bih prešao preko neke rupe, Petar je zapomagao i vikao: "Izbacite me iz kola, gotov sam!" Kada smo stigli u Smederevo, bilo nam je malo lakše jer smo ga živog predali lekarima. Petar je bio pogođen sa osam metaka, imao je povrede bubrega, dijafragme, butne kosti, dve ili tri prostrelne na grudnom košu i jedan metak mu je ostao u lopatici. Bio je u komi dve nedelje, a kada se probudio, pitao je majku: "Zašto je to Uroš uradio?" Živeo je 53 dana nakon ranjavanja, a onda je podlegao povredama.