"Nekako se još uvek svi nadamo da je Danka negde živa"! Uznemireni meštani Banjskog polja: "Svi se pitamo gde je dete, gde je telo"!

Meštani Banjskog polja se i dalje zaustavljaju pored kobnog mesta, na kom je Danka, kako se sumnja, udarena kolima, kako bi ostavili cvet i upalili sveću.

Jedna meštanka Banjskog polja, koja inače živi u blizini mesta gde je poslednji put viđena Danka, kaže da im se čini da je vreme stalo, kao i da se u Banjsom polju i dalje priča o tome kako je devojčica nestala, pa sve do toga kako je ubijena.

Informer

- Kod nas vreme kao da se zaustavilo tog dana, 26. marta kada smo saznali da je dete nestalo. Sve nas je mnogo potresla ta vest, i dalje se može videti da neko svrati do mesta gde smo palili sveće, da ostavi poneki cvet za Danku. Porodicu Danke Ilić nismo viđali, rekla bih da nisu dolazili, osim jednom u aprilu kada su i oni upalili sveću i ostavili cveće na mestu na kom je dete udareno kolima, kako se sumnja. Više ne dolazi ni Dankin deda, koji je prethodnih godina stalno dolazio ovde, radio na njivama - kaže jedna meštanka i dodaje:

- Ovde se i dan danas priča o tome, a mislim da nikada neće ni prestati. Komšije među sobom stalno pominju nesrećnu devojčicu, nekako se još uvek svi nadamo da je ona negde živa, ali s druge strane, jedno su želje, a drugo realnost.

Informer

Meštanka Banjskog polja nam je rekla i da posle svega mnogo njenih komšija, kao i ona, ne mogu da dođu sebi, svakim danom strepe zbog novih informacija u nadi da će se sve završiti kako bi i roditelji devojčice dobili priliku da se kako treba oproste od ćerke.

- Pre ovoga nisam imala velikih problema sa zdravljem, ali od momenta onih traganja za Dankom, pa do vesti da je ubijena, a da tela devojčice nema, misli ne mogu da umirim, mislim da nema noći da ne pomislim na to šta se to uopšte desilo u našem selu, i to ne kažem samo ja, čujem i od komšija da se žale, ipak je u pitanju malo dete, nije moglo tek tako da nestane - rekla je naša sagovornica.

Ona dodaje da je čitavo mesto uznemireno i da ne mogu da veruju da se baš kod njih tako nešto moglo dogoditi.

I drugi meštani slično govore, a atmosferu u selu opisuju kao mučnu.

Informer

- Zavladao je neki nemir i uplašeni smo svi, neka sumnja se nadvila nad nas. Svi se pitamo gde je dete, gde je telo. Kada odemo na njivu da radimo, bojimo se da nešto ne nađemo... Nije prijatno uopšte. Naše selo je pre ovog događaja bilo mirno i harmonično smo živeli bez problema i napetosti, a sada je postalo najpoznatije u Srbiji po lošem - priča jedan meštanin Banjskog polja.

Danka Ilić nestala je 26. marta kada je sa majkom Ivanom i trogodišnjim bratom došla na majčino imanje u Banjskom polju. Kako je Ivana ispričala, ona je nakratko otišla do svojih kola da sinu da vodu i tada je Danku ispustila iz vida. Tada se devojčici izgubio svaki trag. Za njom su 10 dana tragali pripadnici policije, ali i građani. Prevrnut je maltene svaki kamen u Banjskom polju i dvorištu kuće iz koje je dete nestali, ali uzalud.

Nažalost, 10 dana kasnije stigla je loša vest - policija je uhapsila dvojicu radnika JKP "Vodovod", Dejana Dragijevića i Srđana Jankovića zbog sumnje da su službenim kolima udarili Danku, koja je bila izašla iz dvorišta na put.

Dejan Dragijević ju je, po sopstvenom priznanju u policiji i tužilaštvu, uneo u auto, zadavio je, a onda je sa Jankovićem telo odneo na obližnju deponiju, gde je telo bačeno. Kako je dalje navodno rekao, telo je 28. marta premestio na drugu lokaciju, ali do danas nije otkrio na koju.

Policija je u sklopu istrage uhapsila i Dragijevoćevog oca Radislava i brata Dalibora, zbog sumnje da su mu pomagali da premesti telo. Dalibor je preminuo u policijskom pritvoru.