Silovao starice i svirepo ih ubijao iz patološke mržnje! Baku Milinku (82) ugušio pa spalio u kući!

Propustom pravosuđa, Mišić je dobio blagu kaznu kada je prvi put ubio, jer je njegov zločin okvalifikovan kao obično a ne teško ubistvo, mada su u njegovim postupcima bili sadržani svi elementi najtežeg krivičnog dela.

Umesto maksimalne kazne, dobio je samo 13 godina zatvora što mu je omogućilo da sa svojim krvavim pirom nastavi čim se našao na slobodi.

Prvo ubistvo počinio je 2000., a žrtva je bila Ljubinka Nikodijević (66), njegova komšinica iz svrljiškog sela Beloinje. Nesrećnu ženu zaskočio je na ulici, uvukao je u njenu kuću i pokušao da je siluje.

Kako se ona grčevito branila, izudarao je cepanicom dok se nije onesvestila, silovao je i zatim do smrti ubadao nožem. Za ovaj svirepi zločin osuđen je na samo 13 godina, ali ni to nije odležao jer mu je kazna smanjena za godinu dana na osnovu Zakona o amnestiji.

Bolesna opsesija

Čim se našao na slobodi, Mišić je nastavio sa svojom bolesnom opsesijom. Tako je 2013. upao u kuću Kosanke Živković (89), takođe meštanke Beloinja.

Iako se svukao, što je jasno ukazivalo na njegove namere, koje je u poslednji čas sprečila Kosankina ćerka, tužilaštvo je optužnicu za pokušaj silovanja preinačilo samo u pokušaj teške krađe i za to je osuđen na godinu dana zatvora.

Već 2015. godine Mišić ponovo napada, a njegova žrtva je Milinka Jeftić (82) iz Svrljiga. Ušao je u kuću bespomoćne žene, tukao je, silovao i ugušio, a zatim je pokušao da podmetne požar kako bi prikrio zločin. Policija je odmah posumnjala na Mišića, jer je na sličan način usmrtio i Ljubinku. 

Utvrđeno je da je iznajmio sobu u Svrljigu, gdje je radio kao čistač. Na saslušanju je lagao da je u vreme ubistva bio u kafani. Kada je vidio da nema kud, priznao je da je došao u staričinu kuću da je opljačka, ali navodno ne i da je ubije.

Otkriven je zahvaljujući DNK tragovima sa mesta ubistva. Na suđenju je negirao zločin pa je čak pokušao da ospori nalaz veštaka. Insistirao je da mu odgovori kolika je verovatnoća da biološki tragovi na kesici kondoma pronađeni u kući ubijene starice pripadaju baš njemu. 

Takođe, iako je konstatovano da podnokatni sadržaj Jeftićeve sadrži njegov DNK, i dalje je tvrdio da nije ubica.Tužilaštvo je isključilo mogućnost da je Mišićev DNK dospeo na Milinku na bilo koji drugi način osim tokom ubistva, jer je dokazano da ranije nije dolazio kod nje.

Obducentski nalaz oborio je alibi koji su mu dala dvojica prijatelja pošto je ustanovljeno da je baka ubijena u periodu od 18 do 23 časa, kada Mišić nije bio kod kuće u kojoj je boravio.  

Tužilaštvo je tražilo za Mišića maksimalnu kaznu, s obzirom da je višestruki povratnik. Međutim, sud je smatrao da ni ovoga puta nije zaslužio takvu kaznu pa je osuđen na 37 godina zatvora. Na kraju ga je Apelacioni sud u Nišu ipak osudio na 40 godina.

Traume iz detinjstva

Nakon ove presude, posetili smo Beloinje u nameri da saznamo šta je Milovana učinilo ovako gnusnim zločincem. Od meštana smo saznali da je imao teško detinjstvo.

- Krao je od detinjstva, nema kuće u koju nije ušao. Otac ga je svirepo kažnjavao, sećam se da sam ga jednom prilikom video vezanog za njihovu kapiju, ali bilo je sve džabe. Majka ga je ostavila i vratila se negde u okolinu Pirota, odakle je bila rodom. Posle sam čuo da ju je zgazio voz. Znam da ga je baka očuvala umesto majke pa nam je svima čudno što ubija starice - pričali su nam tada meštani Beloinja.

Psihijatri su kazali da je verovatno u odnosu između Milovana i njegove bake bilo nečeg patološkog, što se kasnije pretvorilo u njegovu opsesiju silovanja i ubijanja starijih žena.