"Sada smo roditelji ubijenog teroriste"! Majka vehabije Miloša Žujovića: Sve smo pokušali, od sramote nam se ne živi...

Ispričala je da su suprug i ona sumnjali da im je jedinac u kandžama opasne grupe, ali da nisu imali saznanja da sprema teroristički napad.

- Sve smo pokušali što smo mogli i znali da spasemo sina jedinca. Borili smo se svim silama. Nismo uspeli i sada smo roditelji ubijenog teroriste. S tim moramo da živimo, iako nemamo razloga za život. Ostali su siročići, dvoje dece, unuk koji će sad godinu i nerođena beba, o njima neprestano mislim. Sumnjam da im majka ima takođe pogrešna razmišljanja. Trebalo je Miloš nas da ubije, pa to da radi što su ga naučili pogrešni ljudi - govori Biljana Žujović dok joj nekontrolisano teku suze.

Informer

Ona je izuzetno mršava žena koja ima ozbiljne zdravstvene probleme. Dok je ekipa Republike bila kod roditelja teroriste, njima su u posetu došli rođak i komšija. Znaju da je Biljana onkološki i srčani bolesnik, pa je važno da ima lekove.

- Ne treba nam ništa, sve imamo - govore tiho uglas Biljana i Zoran.

- Veliki teret je na njihovim plećima. Strašno je bilo nakaniti se da dođeš kod njih da ih ohrabriš, utešiš jer nema reči utehe. Ne postoje sada - rekao nam je Zoranov rođak.

Majka teroriste prepričava poslednje trenutke sa sinom.

Informer

- Sačekao me je predveče na Vidovdan kad sam se vratila od lekara. Bio je nervozan jer u banci nije završio i nije uzeo pomoć za dete. Posle smo pričali o rođendanu unuku. Njegov sin će 4. jula da napuni godinu, a ja zbog konzilijuma i lečenja nisam sada bila u prilici da odem na rođendan detetu, pa sam sinu rekla: "Mora baba do dođe kod unuka. Miloše, zvaću da se najavim kad budem dolazila." On mi je rekao: "Bože, majka, ti da se najavljuješ, dođi kad hoćeš." Po njemu sam htela unuku da pošaljem poklon - rekla je Biljana.

Deda je za unuka pripremio kajsije. Biljani je kobnog jutra 29. jula, kada je Miloš pucao samostrelom u imenjaka iz Žandarmerije kod ambasade Izraela, kako svedoči, uhvatio neki nemir, koji opisuje kao predosećaj da nešto nije u redu s njenim sinom.

- Nismo videli Miloša kad je otišao tog jutra, ali kao da sam čula vrata oko pola deset, bila sam u kupatilu. Ja sam ga zvala odmah i posle više puta, ali se nije javljao. Nemir me je uhvatio i pitam Zorana posle da li da mu pravim gibanicu da nosi kući, kao i uvek, jer sam znala da su snaja i unuk u Plavu, a neki čudan osećaj me spopao, posle se ispostavilo da je on u to vreme počinio užas i da ga više nema - zaridala je nesrećna majka.

Biljana ne krije da razmišlja o smrti kao spasenju od patnje i sramote zbog terorističkog čina svog jedinca.

- Ja bih prestala da pijem lekove koji me drže u ovom stanju da mogu da obavljam osnovne funkcije, ali mogu da padnem u krevet i Zoranu na ruke - izustila je jedva čujno majka ubijenog teroriste.