Ispovest doktorke koja je spasila bebu u Novom Pazaru: Evo kako se odvijala drama

Na svu sreću među prisutnim građanima je bila i doktorka Lejla Ćeranić koja je odmah reagovala i pružila mu prvu pomoć.

- Bilo je puno posetilaca zabavnog parka sa decom. Odjednom se stvorila gužva i moje dete je to primetilo i reklo: "Mama nešto se dešava". Naravno, pogledala sam o čemu se radi. Videla sam ženu koja leži na travi i u jednom trenutku videla dete koje je u teškom stanju. Odmah sam prišla i pitala o čemu se radi, o kakvoj se povredi radi jer je to jako bitna informacija za nas lekare kad vidimo da je pacijent u teškom stanju. Onda su mi rekli kako se desila povreda. Naravno, u tim trenucima je najbitnije pravilno postupiti sa teško povređenim pacijentom. Ono što je dobro zaista, tu je bilo dosta ljudi. Kad sam rekla da sam lekar, svi su se naravno sklonili i obezbedili prostor da mogu da pružim tu prvu pomoć kod deteta - rekla je Ćeranić.

Informer

Potom je počeo proces reanimacije:

- On je bio u teškom stanju nesvestan. Uspela sam nekom tom prvom pomoći da uspostavim disanje i srčanu radnju. Što je u tom trenutku bilo najbitnije. I na zahtev i odobrenje roditelja smo krenuli privatnim vozilom do bolnice. Zabavni park je na nekih 15 km od Novopazarske bolnice. Nije se moglo čekati da hitna pomoć stigne do tamo. Moja prva reakcija pre reanimacije je bila da se pozove hitna pomoć. Međutim, to se sve tako brzo izdešavalo.

- Verovatno zato što se radi o tako malom pacijentu, pa su svi bili u panici. Roditelji su bili za to da se odmah krene privatnim vozilom. To su meni sve bili nepoznati ljudi. Jer je zaista u tom trenutku u zabavnom parku bilo dosta ljudi. Taj gospodin je odmah svoje vozilo spremio. Krenuli smo ka bolnici. Bio je vikend kad je taj deo u Novom Pazaru jako prometan. Bilo je zaista u saobraćaju dosta gužve. Mi smo za nekih pet minuta stigli što je za njegovo stanje u tom trenutku bilo od velikog značaja.

Kaže da je jako značajno to što je mogla kolegama u bolnici precizno i deteljno da opiše stanje deteta:

- Ono što je možda značajno je što sam ja bila tu da dam prave podatke kolegama. Da prenesem njegovo stanje od početka do trenutka kada su ga oni preuzeli. I moram zaista da pohvalim kolege, dečjeg hirurga i anesteziloga, kao i sve tehničare. Doduše to je njima rutina, svakodnevnica verovatno. Ja sam infektolog i nemam takva urgentna stanja svakodnevno. Njima je to svakodnevnica i zaista su odreagovali na najbolji mogući način.