Da li je ubistvo male Danke savršen zločin?! Nema DNK tragova devojčice, a osumnjičeni negiraju krivicu, evo šta poznati advokat kaže o optužnici

U automobilu, na sekiri, pantalonama, noževima, motornoj testeri, obući, tepih stazi i ostalim predmetima koji su oduzeti iz kuća Dejana Dragijevića i Srđana Jankovića koji su uhapšeni zbog ubistva Danke Ilić (2) iz Bora, nije pronađen biološki trag devojčice.

Iz kuća Dragijevića i Jankovića, policija je odnela stvari za koje se sumnjalo da su mogle da budu korišćene prilikom ubistva, a potom sakrivanja tela devojčice. Uzeta je garderoba, obuća, tepih staza, oruđe, alat, hladno oružje, motorna testera, sekira, dva noža za klanje svinja, međutim, za sada, ni na jednom analiziranom predmetu nisu pronađeni DNK tragovi Danke Ilić.

Informer

Na motornoj testeri, prema saznanjima, nisu nađeni ni ljudski ni životinjski biološki tragovi, dok su na noževima pronađeni samo tragovi životinjske krvi. Na sekiri su međutim nađeni tragovi krvi dve osobe - jednog osumnjičenog i njegovog rođaka.

Kada je reč o krvi koja je nađena na pantalonama jednog od uhapšenih, navodno se radi se o njegovoj krvi, kao i krv koja je pronađena u službenom automobilu.

Rezultat veštačenja od 26. marta je, pokazao da su se osumnjičeni kretali vozilom pored kuće odnosno pojate u kojoj je, tog dana, Danka bila sa bratom i majkom.

Informer

Advokat Nikola Ristović ističe da podizanje optužnice za ubistvo zahteva osnovanu sumnju u izvršenje krivičnog dela. Ipak, konačnu odluku o podizanju optužnice donosi sud, a nedostatak dokaza može dovesti do obustavljanja postupka.

- To u praksi znači da se optužnica može podići kada postoji određeni broj dokaza koji ukazuje da je određeno lice učinilo krivično delo, ali se još uvek ne može govoriti o izvesnosti. Prilikom podizanja optužnice, o njoj odlučuje sud, odnosno tročlano veće van glavnog pretresa, dakle, vanpretresno veće odlučuje da li se uopšte taj predmet, odnosno optužnica, može izneti na glavni pretres - objašnjava Ristović.

On navodi da tužilaštvo ima slobodu da odluči da li će podneti optužnicu, ali konačnu reč ima sud, s tim što ako iznese pred vanpretresno veće loš predmet, bez dokaza, veće može obustaviti postupak zbog nedostatka dokaza.

- Ukoliko tu odluku potvrdi i drugostepeni sud, odnosno Apelacioni, onda se više njima ne može suditi bez obzira da li se naknadno prikupe neki drugi dokazi ili se dođe do boljih dokaza. Zbog toga, tužilaštvo mora da pazi da li će podneti optužnicu ili će pustiti okrivljene pa nastaviti da prikuplja dokaze, jer posle puštanja okrivljenih iz pritvora, nema konkretnog vremena do kad može trajati istraga, s tim što treba paziti na suđenje u razumnom roku - pojašnjava advokat Ristović.

Advokat Ristović naglašava da priznanje osumnjičenih bez drugih dokaza predstavlja slabo pravno sredstvo. Nedostatak materijalnih dokaza može ozbiljno dovesti u pitanje verodostojnost priznanja osumnjičenih.

- Prosto je neverovatno da se na osnovu priznanja nije prikupio niti jedan dokaz. To može da ukazuje, odnosno često ukazuje, da priznanje nije bilo iskreno, odnosno da ga ne treba prihvatiti. Šta je u pitanju, možemo samo nagađati. Imajući u vidu činjenicu da je osumnjičeni preminuo u policijskoj stanici, onda se i ovo priznanje može dovesti u sumnju - objašnjava sagovornik.

Istražitelji su izneli da na analiziranim predmetima nisu pronađeni DNK tragovi Danke Ilić. Takođe, iskazi osumnjičenih se razlikuju, što dodatno komplikuje ovaj slučaj.

Informer

Dejan Dragijević je prvobitno priznao i do detalja opisao ceo zločin, dok se Janković branio ćutanjem. Nakon dva meseca od hapšenja, Srđan Janković je odlučio da progovoti, pa je na saslušanju negirao da je ikad video devojčicu, a onda je i Dragijević, koji je detaljno opisao zločin koji su počinili, potpuno promenio svoj iskaz tvrdeći da ni on nikada nije video dete.

Podsetimo Radoslav Dragijević, koji se sumnjiči da je pomogao sinu u skrivanju tela, pušten je iz pritvora, dok je njegov sin Dalibor preminuo u policijskoj stanici nakon priznanja o pomaganju u skrivanju tela.