Neutešna sestra ubijenog Dalibora: Zvezdu padalicu kad vidim da pada, poželim da te grlim tada!

Blažiću, okrivljenom za ubistvo devetoro i ranjavanje 12 mladih iz Dubone i Malog Orašja, sutra počinje suđenje u Specijalnom sudu u Beogradu i očekuje se njegovo izjašnjavanje po optužnici.

"Proklete mi noći, prokleti i dani, zora tiho sviće, gura mrak po strani. I svake noći oni borbu vode, a moga sna nema jer majske noći ode. Koliko zvezda sam videla samo, od sazvežđa pravila tvoj lik na nebu tamo. Aviona ispratila ne znam ni sama koliko, o čemu sam maštala to neće znati niko. I noćnih ptica koliko sam spazila, pa vraćam vreme u nazad kako sam te kao malog mazila" - napisla je sestra i dodala:

"I još mnogo sećanja tu je bilo... Dok cvrčci nešto govore razumeti ih nisam znala, vraćam se u dane kad sam bila mala. U dane kada si od mene bio manji i kako su nam brzo prošli lepi dani. Detinjstvo naše ostaće da se seća kakvi smo bili divni kao deca. Kakav si bio vragolast i mio, kako si se u svako društvo lako uklopio. Koliko sreće u nama je bilo, koliko osmeha u duši se svilo, koliko je bilo lepih putovanja, a sada putovanje ja nastavljam sama. Koliko snage Bog čoveku daje, da mora da živi i gura kroz život dalje. Koliko treba još vremena proći? Koliko je teško znaju moje noći."

U poslednjem stihu navodi da joj je jedina želja da ponovo zagrli brata.

"I zvezdu padalicu kad vidim da pada, zamišljam želju u trenutku tada, kako bi te brate zagrlila sada. Sve mi brate nedostaje tvoje i ono "sele moje", a sada nema ko ponoviti reči tvoje..."