Bolna ispovest oca ubijene Angeline u "Ribnikaru": Dvanaest dana smo bili kod nje na intenzivnoj

Tata Anđelko je tog jutra krenuo na posao, ali i danas žali što nije izašao iz kola da je zagrli još jednom. Ipak, tada nije mogao ni da nasluti šta će se dogoditi.

- Poslednji kontakt sa njom je izgledao tako što sam ja seo u auto i setio sam se da sam nešto zaboravio, a ona je tada takođe trebalo da krenu u školu, pozvao sam je da mi ona to ponese. Naravno, došla je i bila potpuno srećna, sređena za slikanje za almanah i to što sada žalim, nisam izašao da je još jednom zagrlim jer je žurila, kasnila je malo i dala mi je to: „Ćao tati“ i otišla je na raskasnici Beogradske i Krunske -  rekao je Anđelko u emisiji „Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović“ na Blic tv i dodao:

- I danas mi je to mesto uvek vrlo potresno i uvek se tu svakog detalja setim, njenog odlaska, pratio sam njen korak dok je prelazila preko pešačkog prelaza i nikada tu sliku ne mogu zaboraviti, naravno.

Informer

Anđelko je otišao na posao, njegova supruga je ostala kod kuće, a onda je majka čula sirene, jer se stan u kom su živeli nalazio u blizini škole. Posle toga je usledio poziv mame Angelinine drugarice, a onda je majka u strahu pozvala i svog supruga koji je ne sluteći šta se dešava smirivao suprugu Nataliju.

- Natalija me je pozvala i bila je uznemirana: „Angelina se ne javlja na telefon, rekli su mi da je bila neka pucnjava“, naravno neočekujući apsolutno bilo šta ni slično ovome, ja sam zvao i rekao: „Smiri se, u redu je, možda je neko ispred pucao, sve je moguće, možda nisu vatreno oružje, može svašta drugo da bude, samo ne to“.

Anđelko je takođe pokušao telefonom da pozove ćerku, kaže „nije bilo rezultata“.

- Onda sam shvatio... Neki instikt, rekao sam njoj: „Dobro, idi u školu, ja stižem“ i naravno, dojurio sam automobilom do Njegoševe, tu sam izašao, video scene koje su ličile samo na filmove, gde je ogroman broj policije i ljudi su se već skupili, kola Hitne pomoći, nismo mogli da uđemo u školu i sa druge strane smo, iz Svetozara Markovića čekali više sati da dobijemo bilo kakvu informaciju. To su bili za nas jako bolni, teški trenuci neizvestnosti - priseća se Anđelko Aćimović.

Tamo smo dobili informaciju da je najverovatnije naša Angelina na odeljenju za intenzivnu negu. Doktorka koja je bila dežurna je bila vrlo iskrena i rekla je da su povrede toliko teške da su šanse skoro nikakve. Zamolili su me da daju nekakav sedativ, nešto za smirenje i ja nisam prihvatio, želeo sam da osetim potpuno sve, pozvao sam suprugu da dođe, zamolio da njoj nešto daju kroz vodu, ne moraju da kažu, mislim da ni ona nije htela i eto taj susret sa Angelinom je bio vrlo težak... - zastao je na trenutak Anđelko neskrivajuivajući bol i tugu.

- Ona je bila u intenzivnoj nezi potpuno za nekog neprepoznatljiva, ja sam naravno prepoznao svoje dete i pao sam na kolena - kaže Anđelko dok mu suze same naviru na oči zbog čega je napravio kratku pauzu u razgovoru, a profesorka Slavica se nadovezala konstatacijom da je to slika i scena koja živi sa njim.